Просветни гласник

406

прооввтни гласник

жавног живота. Године су ученику отггршшке оно што је коипас мрнару, оне му најречитије казују где се у даном тренутку гсалази. Између осталога излишно је у овом уџбенику и оно што писац, као по неко м шаблону, хоће да нађе код сваког народа све врсте уметности и занимања. У место таких многих сићушних чланчића, у којима често није ништа речено, боље би било да је писац под именом уметност и занимање казао најпотребније о најважнијој врсти уметности и занимања код догичног народа. После ових наиомена о садржипи да кажем коју реч и о техничкој изради. Техничка страна овог уџбеника ни мало не задовољава: хартија је рђава и сиве боје, те су слова испала нејасна и бледа; додајмо још овоме да у уџбенику има двојаког текста, са крупнијим и ситнијим словима — све то чини да је читање доста отежано и за очи заморно. Ову напомену нарочито истичем стога да не би писац овако продужжо и даље издавање свога дела. После свију ових напомена, о којима ће можда понеко и супротно гледиште делити, а и:ј разлога што је ова књига краћа, пгго је писана чистим језиком и лаким стилом (наративни), ја сам мишљења да се она може препоручити као уџбеник за средње и стручне школе. 25. Јануара 1902. год. Београд. Захвалан на поверењу Михаило Ј. Ђорђевић проФесор. Према овима реФератима г.г. ре®ерената Савет је оддучио: да се књига „Општа историја, I Источни народи" од проФесора Ауке Зрнића може употребљавати као привремепи уџбеник у вигаим разредима средњих и стручних школа.. Г.г. д-ру Н. Вулићу и М. Ђорђевићу, у име хонорара за реФеровање, одређено је свакоме по двадесет и иет (25) дннара. V Прочитан је реФерат г. Михаила Ђорђевића, проФесора, о „Изводу из Историје Средњега Века", који је проФесор Никода Јанчић поднео у руколису и молио, да се штампа трошком Министарства просвете и употреби као помоћна књига ученицима виших разреда средњих школа поред одобрених уџбеника за Историју Опгату. РеФерат г. М. Ђорђевића гласи: Г <давмом Просветном Савету Прегледао сам „ Извод из Историје Средњег Века и од II. ЈанчиЛа, проФ. и част ми је иоднети овај извештај. Овај Извод г. Јанчића креће се између двеју крајности : с једне стране врло је непотпун а с друге оиет и сувише опширан. Да се разуме овај парадокс треба имати ово на уму. Школеке књиге за општу историју пишу се код културних народ§, на два начина. Једни од њих (нпр. Французи и Немци) узимају историју свога народа за центар и за њу после везују догађаје из иеторије других народа, а нарочито оних који су с њиховим пародом имали највише додира и веза. Други опет народи, који нису тако срећни да им историја може бити центар историског излагања, изучавају општу историју излажући по извесним периодим