Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТД

40»

Погрешно је речено да су после Првог Крсташког рата основана три духовно ритерска реда: Храмовниди, Јовановци и Тевтонски ред. Овај последњи, Тевтонски ред основан је тек у Трећем Крсташкои рату. На завршетку иисац говори у кратко о Турцима и њиховим освојењима до 1453 год. Али се из овога не види чиме су то Турци били надмоћнији од хришћана и зашто пропадоше толике државе у судару с овим варварима? То би свакако за нашу књигу имало много више интереса од Стогодишњег рата. Ово бн биле главније махне и недостаци овога рада што се тиче садржине, али би се и у облику могло много ножелети. За стил у овоме раду иоже се у оиште рећи да је мало књижеван, и за школску књш'у неподесан. Ево нсволико примера: „ Образовање Феудалног система изашло је на површину у Француској за време владе меровинтке." •— „Едуард I. окрете сву своју радљивост и својих поданика ка осво јењима". — „Напослетку до1)0ше пред Јерусалим (реч је о Крсташима I. похода), циљ свога дугог пута, али смањени на четрдесет хиљада од три стотпне хиљада; овај град заузму на јуриш 15. јула 1099. год. и он поста престоницом јерусалимске враљевине, чија је круна понуђена Гот®риду Бујонском". Оваких нримера има на више места. Правописних иогрешака има доста. Писац је недоследан у укидању зева код туђих речи, тако нпр. пише Аеције и Ајеције, Бојеције, Касиодор, Албоин, религиозап и т. д. „ Франки образоваху један савез". Писац пише још „рагоборна радљивост""(?) „иницијатива", „ешаФОт", госиодарсгво", „притежање", „делокруг знања" „Безнишњак" (овако писац зове познатог вођу предводнице из I крсташког рата.) и т. д. На основу свега што сам рекао, ја ие могу овај рад ирепоручити Главном Просветном Савету. Хонорар не тражим. 1. Децембра 1901. год. у Београду. Захвалан на поверењу Мих. Ј. Ђор^евић проф. Гим. Краља Алексаидра I. Према овоме реФерату г. Мих. Ђорђевића Оавет је оддучио: да се „Извод из Историје Средњег Века" проФесора Никол.е Јанчића не може употребљавати као помоћна књига за ученике виших разреда средњих школа. Пошто је г. Мих. Ђорђевић у своме реФерату изјавио да не тражи никаква хонорара за. реФеровање о овоме предмету, то му Савет није никакав хонорар одредио. VI Прочитан је реФерат г. Јаше М. Продановића, проФесора, о књигама : „ Сриско цвеке, У школи живота, Одабране ириче, Ћачки иријатељ и Жлада Сибирка у издању Мите Стајића, овдашњег књижара, којије молио за одобрење, да се све ове књиге могу употребљавати за поклањање ученидима и ученидама народних школа о испитима и да се могу набављати за школске и ђачке књижнице истих школа. РеФерат г. Ј. М. Продановића гласи: