Просветни гласник

410

ИГОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Г<лавиом Просветиом Савету Прегледао сам пажљиво свих пет књига које ми је Савет иослао на реферат. Те су књиге: Сриско цвеЛе од Дуке Зрнића; У школи живота од Мих. Стевановића; Одабране ириче браће Грима у преводу Гл. Регнсровића, св. I; Тзачки иријатељ од Мих. Ст. Ризнића и Млада Сибирка од Ксавија де Местра, у преводу В. Т. С. Све ове књиге имају једну сврху — да послуже као штиво за омладину, али иначе нису много сличне. Две су од мх засебна дела, и то једно оригинално (У школи животаЈ а једно преведено (Млада Сибирка). Друге су трп збирке, али опет различне по састаЕу. У једној таквој збирци (Одабране ириче) прикупљени су радови који спадају у једну литерарну врсту (гатка. и њене суврсте), док је у другим двема збиркама разнолик садржај. Најзад и ове две последње збирке разликују се по намери коју су ималн приређивачи: једна је збирка (Сриско цве&е) састављена из радова књижевних првака новијега времена, с Вукои Караџићем почев, а намењена је, извесно, за помоћну књигу нри проучавању српске књижевности у гимназијама, док је друга (Ћачки иријатељ) удешена за мању децу, а радови су махом од самога приређивача, или од других, неименованих аутора, а има у њој и превода. I Збирка Сриско цвеИе доноси радове седморице нагаих најугледнијих књижевнпва. Истина, и ван ове седморице има књижевника који им не само не уступају по вредности, него су од понеких далеко измакли (ипр. Његош, Доситеј, Стерија), али сви не могу ући у једну збирку. Боље би, до душе, бпло да се писац држао хронолошког реда, али је добро и то што је дао радове разне врсте. Тако је у Вуку заступљена народна вњижевност, у Бранку. Јакшићу и Змају понајвише лирика, а у последњој двојици још и ириповетка, у Ненадовићу путоиис и приповетка, у /1ази приповетка а у Трифковићу комедија. Штета је што збирци недостаје уметничких епских иесама, јер и ако нам је уметничка епика слабија од лирике, боље је било, ради потпуности збирке, донети коју бољу епску песму, но понеке од прииоведака. Или се могао донети који одељак из већих епских песама, ако се приређивачу чинило да мање песме немају велпке књижевне вредности. Главна замерка која би се могла учинити овој иначе нажљиво уређеној збирци била би за недостатак литерарне анализе. Истина пред радовима свакога од ггасаца има кратка биографија његова, али у томе баш и лежи иогрешка. У место да да концизно исказано мишљење о правцу рада појединих књижевника, или да обележн у главним потезима њихову књижевну вредност, или да аналише бар по један њихов рад од оних који су ушли у збирку, приређивач се ограничио на сухо, скоро чигуљско набрајање година и звања поједпних књижевника. То чини ове мале предговоре досадним и бескорисним, јер они нити доприносе што год познавању пишчева духа и карактера, нити објашњавају иравац његова рада, ни идеје и осећања исказана у његовим делима. И у другом свету води се рачун о животу појединих писаца, али тамо ти подаци служе да се укаже зависност књижевног рада од личности пишчеве и да се појединим догађајима из иишчева живота објасни главни карактер књижевног рада његова и разне мене и диверсије у томе раду, у колико би их било. Тако узети, ови суви и безначајни датуми оживе; просте и незнатне чињенице из живота показују се као проузроковачи многих -значајних промена у идеама и осећањима књижевниковим; аванзовања, ордени,