Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

419

срећи. А аао нма људи који искрено желе смрт у младостн, то чине или у моментима страшних трпљења, или нису нормалне душевне конституције. Парскева, међутим усмрћена је кад је требало да срећно проживи и за ту суровост не верујем да ће писад добити од деце одобравање. VI. Сад да кажем што и о препоручивању ових књига. Ја начелно нисам да министарство откупљује књиге за поклањање ученицима, него да их оно по извесном цлану, под редакцијол стручних људи, тачно по програму израђује. Док то министарство не учини, нека наставнички колегијуми, односно школски одбори цо својој вољи узимају књиге за поклон ученицима, али само из оних књига које су за ту сврху ирешручене. Не могу, давле, ни једну од ових књига црепоручити за откуп, али могу „Сриско цве&е" препоручити да га наставнички колегијуми, у недостатку других књига, употребе за поклањање ученицима виших гимназиских разреда и ђацима учитељских школа. Младу Сибирку препоручујем за поклањање ученицама гимназија, Више женске школе и девојачких школа. У школи живота преиоручујем за поклањање ученицима грађанскпх школа. У исто време све се ове књиге могу препоручити и за школске књижнице. Збирке Ћачки иријатељ и Одабране ириче могу препоручити само за књижнице, и ако ова прва има онај погрешап чланак о шареној змији, јер ће учитељи већ умети исправити погрешке. На завршетку нека ми се допусти једна напомена. Лисци и издавачи требало би да подносе књиге за омладину у рукопису. Тако би се могло избећи да у једну иначе лепу збирку не уђе и ионека рђава ствар, као што је овде случај са ове две збирке. Ја сам сада био нешто блажи у пресуди, али ако писци и издавачи буду намерно стављали министарство пред дилему да или препоручи за књижнице и збирке у којима има по нека лична ствар, или да их коначно одбије, ја ћу, ако ми други пут такав случај дође на мишљење, бити за одбацивање. Тим ће се успети да се писци и издавачи навикну на иогоднији пут, а и школе ће добити боље књиге. Још нешто. Преноручујући књиге за иоклањање, ја сам рекао да то треба да буде произвољно: да их колегијуми и школски одбори могу набавити, али да не морају. То исто важи и за књижнице школске, и никако не бих препоручио да набављање ових књига буде обавезно. Част ми је уверити чланове Гавног Просветног Оавета да их одлично поштује 20. Фебруара 1902. год. - Београд. Јагаа М. НродановиК ироФесор Према овоме реФерату г. Ј. М. Продановића Савет јеодл.учио: да се књига: „Српско Цвеће" може употребљавати за покдањање ученидима виших разреда гимназија и ђацима Учитељских школа у недостатку других књига; да се књига: „Млада Сибирка" може употребљавати за поклањање ученицама гимназија, Вигаих Женских Школа и Девојачких Школа; да се књига „У Школи Живота" може употребљавати за поклањање ученицима Грађанских Школа; и дасекњиге: /Бачки Пријатељ" и „Одабране Приче" могу препоручити само за књижнице народних школа.