Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВМНОГ САВЕТА

421

је реФерат проФесора г. ЈосиФа Ковачевића. о ,Српском округлом писању" од г. Виће Мадетића. РеФерат г. д-ра Стевана М. Окановића гдаси: Г^аавиом Просветном Савету. Главни Просветаи Савет ми је изволео упутити на нреглед и оценЈ' 1.) пет свезака угледа за писанке нар. школа од г. Ћ. Крњца; 2.) Зидне карте за лено писање од г. В. Малетића, и 3.) Српско округло писање, такође од г. В. Малетића. Све ове радове су већ прегледалп раније одређени референти, познати са своје стручности за ствари ове врсте, те је с тога у толико већма олаашан мој посао, у колико су они, на основу детаљног разматрања ових радова, изрекли свој суд о њиховој вредности. Ну, како у нојединостима владају разнолика мишљења о лепом писању, то су се и г. г. референти у гдекојим питањима разнимоишла. С тога ћу ја бити слободан да нарочито додирнем та питања. Прво је питање о потреби угледа за лепо писање као и о томе, да ли ти угледи треба да буду на самим писанкама, као шго је удесио г. Крњац своје угледе, или пак на зидним таблама, као што је то учинио г. Малетић. Да се то нитање реши, потребно је обазрети се на Физиологију и психологију писања. И ако радња писања на први поглед изгледа тако проста, ипак је то комплекс психичких и физиолошких појава Пре извођења самог покрета руке при писању морамо бпти свесни представе како оних слова (односно саставних делова њихових), која хоћемо да пишемо, гако исто и иредставе оних покрета руке, који се врше ири писању дотичног писмена. Тада почиње само извођење покрета. Том приликом се услед надражаја, који се врше при нисању грчењем и иружањем мишића прстију, шаке, па чак и целе руке, стварају у свести нашој осеКаји унутрашњих додира т. з. мишићни осеИаји. Упоредо с покретом руке иде и покрет очију, које прате писање црта озго на ниже, оздо на више, с лева на десно иг.д. Разуме се, да се и том приликом грчењем и пружањем мишића, који очи крећу, стварају такође мишићнп осећаји. Ови мшпићни осећаји асоцирају се с једновременим мишићним осећајима саме руке и тај комалекс осеЛаја чини ону исихичку основицу, која, ирвобитно, треба да јв меродавна за леио иисање. Велим ирвобитно, јер се позније, честим обнављањем тих процеса, изгубе ти психички елементн лепог писања т. ј. више се не иредставља сваки покрет руке, већ се покрети нри писању врше аутоматски. Сличан је случај, када се учи свирање на клавиру. Првобитно се мора свакп удар, сваки иокрет руке и прстију нредставити, па онда извес/ги, али после дугог вежбања ти се иокрети врше н без пратње пом. психичких појава, дакле аутоматски. Разнолики су и квалитативно (по т. з. месном - локалном - обележју) и квантитативно (по јачини) ти мишићни осећаји према томе, на каквом се магеријалу ппше, каквом нисаљком ит.д. Тако н.пр, друкчпји су ти осећаји када се пише крижуљом на таблици, јер се тада морају мипшћи јаче напрезати; тако исто јачи је пригисак када се пише оловком на хартији, него ли што је, када се иише пером. Та је разлика још већа, када се пише кредом на табли, јер овде игра извесну улогу још и другчији положај руке као и положај поља, на коме се пише. За сваку од ових врста писања су нотребна нарочита навикавања, јер су, као што поменух, и комплекси мишпћних осећаја другојачији. Тесто су, услед те разноврсности материјала и начина писања, та вежбања толико несконтрисана, да остају без великог