Просветни гласник

424

ПРОСВЕТНИ ГЛАОНИК

правац иисања (т.з. писање по једној линији); и 3.) писање на хартији без линија. Уз сваки би ступањ требало ииати и листова без образаца за писање, не само с линиатуром, јер се лепо писање не може ограничити само на ове основне речи и реченице, које служе као угледи за прво учење лепог нисања, већ треба пружити простора и за другу грађу, коју би ученици чули од учитеља, преписивали из књига или и сами себи задавали. Ни код г. Малетића, на његовим таблицама, такође нема тих ступњева, али се то не опажа као иедостатак, јер његове таблице нису у исто време и поље, већ би једино висиле о дувар и главни би им задатак био, да ученици, гледањем на њих, добијају тачне представе о правилности појединих слова. Као и г. Крњац тако и г. Малетић нема прегледа за усправно писање. Г. Малетић има зидне прегледе за округло писање, који се могу употребљавати у средњим и другим школама, али никако не могу заменити усиравно писање. По избору градива разликује се г. Ерњац од г. Малетића, што није унео и бројеве, а г. Малетић од г. Крњца, што нема реченица. Па ипак и ако је оскудније, градиво г. Малетићаје одабраније, док г. Крњац има доста речи страних и за децу необичних (есна®, Ефемија, слон, носорог, Фдшек, фптиљ и т. д.) и реченица без значаја (н. пр. „дете полази ногом смешећи се), и ако иначе има и лепих изрека. Поједина слова је г. Крњац изнео и у другојачијем — искићенијем — облику. Од неких слова имамо на тај начин и но неколико представника (као н. пр. има 2 Њ, 3 Ж, 2 А, 2 Ј, 2 К, 2 В. 2 Ф, 2 Ђ, и 5 Ђ). Ја држим да је за основну школу довољно имати по једног основног представника свакога слова. — Г. Крњац би имао да унесе још и интерпункцију у извесне реченице IV. свеске. У другом делу I. св. је одвајао поједине речи једну од друге запетама, а у првом делу није. Или треба свуда одвајати или нигде. Реч „Тимик" у другом делу III. св. ваљда треба да је „Тимок" ; у V. св. место „живити" треба „живети". — Г. Малетић је израдио прве линије озго на ниже у словима П и Т као танку косу, док је те исте линије у словима Г и Р израдио с поступним задебљањем на средини. Сама хежина руке ири писању тих потега нам показује, да и ти потези морају бити дебљи. Сем тога одношај појединих линија по дебљини зависи и од величине слова. На зидним таблицама г. Малетића и ако су слова много већа од нисаних, ипав су само усправне (т.з. дебеле) линије ојачане, а коее су такве, да их ученик неће моћи да види ни на одстојању од 2—3 метра. Међутим оне треба да послуже као углед за цео разред! На крају свега овога морам исказати своје чуђење, што је г, Малетић ове таблице назвао својим методом писања, када овај ред по конструкцији није његов, него у много бољој разради постоји одавно код других народа. — Шта пак код г. Крњца значи „гетички" не знам. * Г. Малетић је поднео још и три свешчице угледа за округло писање у средњим школама. Ти његови прегледи имају све методске мане и недостатке као и напред прегледане писанке и зидне таблице. У првој су свешчици елементи, тек на крају повезани у слова по азбучном реду! У другој су свешчици речи с малим писменима; има их разних по дијаклекту (ћерати, виока) а и страних (котираги, нотирати, салдо). У трећој су свешчпци велика слова и речи с почетним великим словима, не без горњих недостатака.