Просветни гласник

436

дросаесии ГЛАСНИК

0 ПРЕДАВАЊУ ИСТОРИЈЕ У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ Н. Карјејев

(СВРШЕТАК) У предметима чисто теоријскии, чији је углед математика, ученик предази од простијег и дакшег на сложеније и теже, идући при том логичким редом развитка једних истина из других. Тог приндипа прелаза од лакшег на теже, од нростог на сложено држи се здрава педагогика и при изучавању језика, расиолажући на пример преводе у извесној поступности и консеквентности. У другом се положају налазе историјски предмети за чије познавање треба хронолошка наизменичност. За појимање тригонометрије ученику су потребна знања и из алгебре и из геометрије т. ј. другим речима он не појима шта су синуси и косинуси с њиховим логаритмима, пошто је тек у трећем разреду, али између старе историје, којом се иочиње предавање историје и најновије, која се предаје на крају, нема и не може бити такве разлике каква постоји између аритметике и тригонометрије. И у старим и у новим временима ми налазимо Факте који су или подједнако лаки или подједнако тешки за појимање ученика. С тога гледишта нема разлике између похода Ксеркса на Грчку и упада Наполеоновог у Русију, између ратова Рима с Картагом и Русије с Иољском, између историје римског и инглеског државног уређења, између историје супарништва Атине и Спарте у Грчкој и Аустрије и Пруеке у Германији, између борбе илебеја с патрицијама и трећег сталежа с племством, између стварања латиФундија у римској империји и развитком великих поседа земље у најновијој Инглеској, између реФорама Солона илп Клистена и реФорама Тирго-а или барона Штајна, између умног преврата у доба Сократа и СоФиста и у доба хуманизма, између ширења јелинизма на азијском и афричком истоку и ширења европске дивилизадије у другим деловима света и т. д. Истина, може ми се приметити да и у историји претходно је потребно ради појимања потоњега и да у току времена историјски живот постаје све сложенији и да по томе и нема такве разлике између математике и историје као наставних предмета о којима ја говорим. Али то није тако. Свуд наравно појимање потоњега оснива се на појимању претходнога, али друго је логичка веза, која влада у наукама теоријским а друго је генетичко објашњење, које игра главну улогу у историји. И најпростији тригонометријски задатак неће разумети ученик који није учио алгебру и геометрију, а у историји рата од 1812 умеће се наћи и онај ученик који ништа није слушао о француској револуцији, и историју сваке поједине земљо могућно је изложити довољно ван свезе те историје са претходним историјским развитком .