Просветни гласник

НАУКА Ћ НАСТАВА

437

С друге стране живот постаје све сложенији па и историја. Али друштвени и културни елементи, који се јављају као главне историјске категорије, јесу једии исти у свима одељцима историје. Сам процес компликације живота нонавља се у историји свакога народа и живот старих народа у познијим еиохама био је сложенији од живота нових народа у ранијим епохама њихова живота. Грци, Римљани, Германи и Словени стајали су прпближно на једнаком ступњу културног и социјалног развитка у доба настајања државног живота међу њима и онако исто као н у старој историји, тако и у историји средњег века и новог доба настаје све сложенији живот. ,Од Ромула до наших дана" историјски материјал постаје тако довољно једнолик. Због неизбежне апстрактности научног курса историје он се не молЈе почињати сувише рано, а услед једноликости материјала у свина деловима не треба га растезатн на велики број година. У трећем н четвртом разреду гимназије историју треба прелазити епизодички, конкретно, у нричама и описима, чиме бн памћење ученика добило темељ најпотребнијих Фактичких знања, у њиховом уму створига би се општа представа о светско-исторпској консеквентности, развило би се код њих интересовање за историјско знање и добила би се као нека проиедевтика за научно-системски курс историје. Последњу годину у средњој школија бих провео у понављању пређенога, али не за то да се ученик пита на испиту да ли добро зна сва особена имена и разне друге називе: ко је био чиме знатан, или кад је ашвео или шта се зове овако или онако? Испиту из историје требало би дати карактеп смишљеног знања а не памћења, и ионављање историје у последњем разреду требало би ради давања смисла знању, иа ма се после тога и не полагао никакав испит. Ако би се тако почео систематски курс историје у У-ом разреду а VIII се употербио на опште понављање то би требало три године да се систематски пређе цео курс, н то би прешлн младићи од 15—19 година. Говорећи о уџбенику историје ја сам увек имао на уму систематски курс за узраст који одговара вишим разредима гимназије. У том добу развитак иде веома брзо, и ако у свима деловима курса садржина треба да буде потпуно једнородна, то сам начин пзлагања треба да је што нростији и нриступнији у почетку наставе и тек постуино да постаје сложен, ако то треба самом предмету. Тако исто и оно што треба научити или само прочитати, у разним деловима курса, може имати различни карактер. Научна апстрактност о којој се говорило треба да се појми у условном и ограниченом смислу. Ја ни мало не мислим о преобраћању тколске историје у философију историје. По самој суштини својој историја је наука конкретна, Феноменолошка а не аистрактна, не номолошка. И сва аистрактност о којој се говорило своди се на ово: