Просветни гласник

438

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Прво, ученик треба да изнесе из историје, као наставног предмета, не само ноједине представе о неком Риму иди Спарти, о неком Карлу Великом или Владимиру Мономаху, о некој бородинској битди или о некој народној Скупштини, него и неке опште појмове који налазе примену у цртању историје разних земаља и народа. Друго, научно појимање историје долази од представе о радњама иоједивих лида или таквих укупних Фактора као што су уређења (међу њима и државна) или друштвене групе (народи, вероисповести, класе, сталежи, партије, школе), чиме С9 долази до појимања друштвених и културних нродеса, путем уоиштавања једнородних или сродних појава, везаних међу собом у еволудионом односу. Без општих појмова и уонштавања не може бити ни саме науке. Таква а не каква друга — неисторијско-ФилосоФска или социолошкаапстрактност садржаја мора се видети и у излагању уџбеника. Научној садржини треба да одговара и научни језик. То је давно признато за уџбенике математике и Физике или граматике, и историја у том односу не треба да се покорава каквом другом правилу. У уџбеницима математике и Физике, или граматике, не забрањује се употребљавати стране термине и то обилно те и уџбенику историје не треба сметати да се користи нојединим научним терминима, ако се само њим означава какав општи појав с којим треба упознати ученика. На пример, прелазећи историју реФормације ученик треба да зна да су државе које су примиле реФорму цркве, узимале од духовништва и манастира њихова имања и да се такво претварање црквене својине у светску зове секуларизација. При том ученику треба разјаснити и саму реч и указати на то да су случаји секуларизације бивали и раније (Карло Мартел) и доцније (у доба просвећеног аисолутизма и Француске револуције), као и не на самом западу. Истина да у савременој историјској литератури термин секуларизација има ширу примену, кад се говори на пример о секуларизацији уметности н политике. Осим тога заједно с именицом „секуларизација" и глаголом „секуларисати", долазе у таким изразима и придеви »секуларизациони покушаји" „секуларизационе тежње" и т. д. Мени се чини да објаснивши ученицима термин, он се може слободно употребити и у ширем значењу. У ширем значењу „секуларизација" већ није радња него процес (уметност је „секуларисана"). На том основу у уџбенику историје упоредо с речима „Феуд", „Феудализам" „Феудални" мора се употребљавати и термин „Феудализација" да би се означио просец који је донео установу Феудалног система. Историја тако исто мало може избегавати стране термине као и математика или Физика, које не могу бити без таких речи као што су синус, амплитуда и т. д. Језик уџбеника историје као и сваког другог уџбеника треба да буде кратак и тачан. У првом односу треба избегавати расплинутост у излагању, не падајући и нак у конспективност а у другом односу пре свега