Просветни гласник

НАУЕА И НАСТАВА

473-

рукописа, споменута на првом месту, имају те сумњиве комаде, и тописма Вигилијева на једном ненумерираном кватернпјону који је уметнут између 15. и 16. Но на жалост исказ овде нејасан је и непотпун. Ми не знамо право стање ствари онога рукописа, у коме је само VII. акција 1 ). Остали рукописи, који су при поређењу узети у обзир, немају тих уметака, па се према томе ови умеди обелизирају и лажнима проглашавају. Но на жалост овај лепи научни доказ руши један исказ. Огатта(лсиз ВаИпиз Константин вели, да је он за време партријарха Павла (641—654) неки латински ексемплар, такођер без додатака. допунио 7Т(>дд тд хидтџоЈ' ссгЈд-еџтмду еИтјтадмг ттјс а.у(ис ттбџтттгјд (Тугодор 1 )^ Но на важност тога кдд-егтмдг не даје сабор ништа. Већ је Ва1иге приликом издања аката V. сабора обратио пажњу на ово у свом прекрасном предговору. Он суди потпуно правилно. Овакви испусти појединих аката јављају се врло често у рукописима саборских збирака, те не доказују никако да су уметнути комади неаутентични 3 ). Овоме иде у прилог још и то, што се у обе једино очуване латинске верзије аката Vсабора оба писма нетакнута налазе, а те верзије врло тешко да су прошле кроз руке монотелита 4 ). Еао Ва1иге тако и Вагошиз и остали новији писци не посумњаше ни најмање у аутентичност ових писама. Наравно, да њихов предлог о брисању речи »е! ппат ешз орегаИопет" није ништа друго него хипотеза у невољи. Па и хврдња: „изгубљено нисмо

') Иокази аката, крај све тачности и оптирности аката нису иотпуно јасни. Код Манзија (11, 589.) изрично се тврди, да су и двотомни нергаментски рукопис и рукопис на папирусу VII. акције имали т. звано писмо Менаса и нисма Вигилија, унрављена на блажене успомене Јустинијана и његову жену Теодору. Доцније пак (592) говори се само о пергаментском рукопису: »Накнадно су додана првоме тому петога св. Синода три кватерниона, у којима се налази т. звано писмо Менаса; даље пак у другом тому VII. акције замењен је (чпаЛЛауцуа^) 15. кватернион и пред 16. кватернионом уметнут један ненумерирани кватернион, у коме су оба нисмаВигилијева на Јустинијана и Теодору. За тим долазе загонетне речи, које не стоје са онима пред њима ни у каквој вези: аџфбтера а^еп1урасра туу/агогта-, то је остатак сличнога нахотка у погдеду руконпса на паиирусу. Текст је дакле непотпун те се на 592 В. има писати: гог>д & тгј Лгј^е1... аџ/ротера а-уепСурагра т^у/агоута. То се јасно види нз онога што за тим долази, где се изрично наиомиње: топд бе сраЛае^ааута^ та е^џгјџ&а Шо р^рЛ/а ха\ то /артиг еМутаршг', а исто тако признаје се на крају, да се исправљани паиирус на дотичним местима, где су чињени додаци, има сматрати као лажан (Хш&1Ј1>а1), а и она два тома пергаментског рукописа на исправљаним местима имају се обелизпрати и лажнпм прогласити (ореЛкЈ&јјга^ ха\ /ио&јјга^). Према томе је јасно да је испао из аката исказ о стању рукониса на папирусу.

2 ) Маи81 11, 596.

3 ) 81си(; ег§о поп ргор4егеа ш Лиђјит УосапЛа зип1; уе1;ега Ша асЈа дша пон ех1аћап1 оИт т (Јш1т8 (1ат ехетр1агП)из, 81С ер1з1;о1ае У1§Пп а(1 Јиз^шапит е1 Тћео(1огат поп геј1сепс1ае 8ип4 и!; 8риг1ае, ди1а сопсШит зех1;ит (;е84а(;иг еаз (1еМ88е 1п аН^ио( апМдшз сосНсИзив; ргаезегИт сит ега8с!ет 1;е811Пса(;10пе сопз(;е1; Шаз герег(;а8 (шззе т со(Нсе вгаесо аиЉеп(;1Со МћИоЉесае ра(пагсћаН8. Мап81 9, 169.

*) Маи81 9, 351. 352.