Просветни гласник

472

ПРОСВВХНИ ГЛАСНИК

нисија потичу из монофизитских кругова, а ови опет, као што се доказадо на VI. васељенском сабору, исповедаху свагда учење о Једној Вољи 1 ). Ако се дакле прими ортодоксно учење 2 ) онда излази да и моноФизита правидно учи или да и моноФизита и синодити у основи исто уче и да је према томе читава борба само ирепирка у речима. Много значајнија беху друга два сведочанства Макаријева. 1. Писмо цариградског св. патријарха Менаса Вигили.ју најблаженијем римском папи о јединству Воље у Христу 3 ). 2. У VII. седници V. васељенског сабора прочитана беху два писма Јјигилија из Рима, управљена једно иа Јустинијана а друго на Теодору. У њима се проклиње сваки онај, који не исповеда, да је Бог Син постао тело, т.ј. да је Христос једна ипостаза и једна личност и Једна Енергија. Приликам читања устадоше папски легати у два маха и изјавише, да су ова иисма лажна, подметнута. Сабор пак одреди свој биро да предузме палеограФску истрагу 4 ). У трећој седници би показано, да је онај кодекс, у коме је било писмо Менаса, имао напред увезана три ненумерирана кватерниона, а бројање страна да отпочиње тек са четвртим кватерниоком. У томе, накнадно доданоме делу, налазило се писмо Менаса. Легати сем тога упозоригае још и на то, да је Менас у време отварања петог васељенског сабора већ био мртав. Наравко да та околност не доказује ни најмање неаутентичност писма, пошто оно Фактично и није припадало актима седница тога црквенога скуиа. Беше наиме уобичајено, а ово показују акта III. и IV. сабора, да се важна акта, која се тичу сиорних саборских питања, стављала пред парламентарним извештајем седница, а међу тим актима беше и писмо Менаса. Много темељнијем прегледу беху нодвргнута писма Вигилијева; ствар је у опће и била много сумњива, јер су сама она припадала актима V. сабора. Сабор је поступио врло савесно. ХартоФилакс Георгије поднесе сабору прво један пергаментски рукопис V. сабора у два тома, а за тим један рукопис на папирусу од VII. акције од истога еабора, и напокон после марљивога истраживања још један рукопис на папирусу опет V. сабора. Сви они беху из патријарашке библиотеке. Ови рукописи беху како међусобно тако и са осталим папирус-рукописима V. сабора испоређени. Резултат истраживања беше, да само она два тома

Ј ) Упореди дуги низ хрцоид рерт/Ли? а1^егмог код Манзија 11, 440 и даље. 2 ) Учеље ово у осталом врло је извештачено. Упор. опширно расправљање код Хе»ела 3, 116 и даље. Он вели: »У истину изражава се Псеудодионисије више пута сасна антимоноФизитски.* Еада је ХеФеле ово писао, не беше још познато Дионисијево монофизитско порекло. 3 ) Мап81 11, 225. 4 ) Манв! 11. 225.