Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

471

на престо. Јсдинстпо вере би успостављено и када дар Констанс 668. дође у Рим, обасу главне цркве с.јајним пооонима и ирисуствова са својим трЈпама свечаном бо! - ослужењу у дркви св. Петра. Јасно је дакле, да се папа ћутећи приклонио прописима озлоглшненог типоса 1 ). Влада дакле није могла ништа више тражити ; она је триумФОвала на читавој линији. Па ипак под Констансовим сином, Константином, наступио је потиун обрт. Зашто, доста, је јасно. Ираклије је дело уједињења истакао на површину једино из политичких разлога. Егииат и Сирија, ради чијег је духовног придобијања скоро стављена била на коцку државна ексистенција, беху коначно изгубљене. Преостали државни делови: Балканско полуострво и Мала Азија чинили су у главном компактну грчку масу, те су са опробаннм лојалитетом чврсто приањали уз царску кућу. Ваљало је сада само придобити симпатије латинскога Запада. Стога и сазва цар 680. опет васељенски сабор. У свом нисму папи Агатону истиче Константин, овај заступник православне вере, доста јасно, да је нотпуно равнодушан према овим богословским распрама, те наивно изјављује да су и Грци и Римљани подједнако ортодоксни, а ради ништавних питања не треба вечито да траје препиЈжа-) Но са Римом ваља одржавати добре везе. А зашто ? „Јер је иапа Виталијан био према нама врло лојалан, када су против нас устали тирани" 3 ). Као што се види, цар једино из политичких мотива дела на успостављању црквеног јединства. На сабору президира опет цар и његови комесари, а Константин при томе не преза ни најмање, а да не учествује енергично у теолошким дебатама. Већ од почетка био је он одлучио да напусти теологију својих отаца и да с Римом склопи искрен мир. Грцима иде у заслугу, да се међу њима норед дворских теолога нашло људи од уверења. Тако је на пр. Макарије, патријарх Антиохијски изјавио, да ће се пре дати на комаде исећи и у море бацити, него што би попустио од своје вере 4 ). И када он за своје схватање наведе више главних сведока, доведе високи збор у грдну забуну. Нре свега наведе он речи Дионисија Ареопагита: ^еагдог^ рг&дуеш 1 ') и ау И цмл С уц дао1'^у(се ћ ). Наравно да је сабор ове термине тумачио ортодоксним путем, као што су тумачили св. Максим, папа Мартин и Латерански синод. Али овај пут беше Макарије у потпуном праву, ношто је новијим истраживањем коначно разјашњено, да списи св. Дио-

') »Обострана дисинулација утицала је Фактично на усиостављање црквеног јединства између Рима и Цариграда® вели ХеФеле 3, 224. Међутим напоменућемо да цар није ни најмање дисимулирао, јер се он просто владао према прописима тиноса,. него је пре папа Виталијан својим понашањем напустио оно учење, за које страдаху његов претходник Мартин и св. Максим.

' 2 ) Мап81 11, 197.

3 ) Мап81 11, 200.

4 ) Мап81 11, 360.

5 ) Мап81 11, 222.

6 ) Мапв! 11, 372.