Просветни гласник

470

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

су на дарску заповест (он набраја све те саборе). Но сви ти сабори ироклети су због безбожних догми, које су на њима донесене" 1 ). Умовање ово сасвим је правилно. Јер ако цар нема права да се меша у дрквене послове и да обавља дужиости свештеника, то још мање онда има права да сазива саборе, да руководи њима и да њихове закључке потврђује. Са овако јасно израженим учењем о сдободи цркве јавља се Максим као револуционарац, који немилице напада на стогодишње назоре Истока. Но он ствара школу. Карактеристично је за њ да се тако чврсто придржава Старога Рима, који је сматрао за седиште ортодоксног веровања, а у том погледу ревносно се на њ угледала и строга партија. Анастасије, ученик Максимов, ппше монасима на Каралису: „Молимо се Вогу за читаву нашу католичку и апостолску цркву, јер је у великој опасности, и ако вам је могуће пођите брзо, нод изговором нечега другога, чвретим и иобожним људима у Старом Риму, који су с вама паши заштитници и ватрени борци истине иг ). Али баш ови људи ради свога нријатељскога расположења према Риму донринеше много, наравно и против своје воље, ка буђоњу грчког народносног осећања. У саслушању пребадује се св. Максиму: „Зашто волиш Римљане а мрзиш Грке?" 3 ). Ово је први пут да су Грци ужу везу са Римом сматрали и тумачили као недостатак патријотског осећања. И баш тако упорно одржавање ужих веза са Римом умањило је кредит строго ортодоксне партије и Фотијево раскидање са Римом беше коначан одговор ново и енажно пробуђене грчке националне свести. Цар Констанс у осталом није се дао збунити овим тешкоћама. Као што је био напрегао све снаге да одбрани државу од Арапа, тако исто придржавао се енергично царске посредничке теологије. Како Исток коме је та теологија мало пружала, тако и Запад, коме је опет и сувише далеко ишла, морадоше пред њим устукнути. На његову походу у Јерменију морао је католикос Нерзес објавити Халкидонско учење и причестити се са свима својим епискогшма заједно са царем и читавом грчком војском 4 ). Исто тако енергично поступао је цар и на Западу. Како се не без разлога могао очекивати устанак Италика, врло узрујаних ради ових црквених пнтања, то цар на врло опрезан начин ухапси папу Мартина, те доневши га у престоницу и преслушавши га, пошаље га у изгнанство на далеки Крим. Исто тако стави он нод оптужбу и св. Максима. Све ове мере распростреше грдан страх. Виталијан, други наследник Мартина, већ је врло оирезно доставио влади евоје ступање ') Мапз1 11, 49. 50. 2 ) Мап81 11, 14. 3 ) Мап81 11, 10. 4 ) Савремени јерменеки иоторик Себеос покушава већ да овај чшг представи у што лепшим бојама и аподогетски. Но јасно је да се свештенство нокоридо том придиком. Наравно да је унија престала ним је грчка војска изашла из земље.