Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

469

поново објавио наш пресветли владалац, цар Костантин против католичке цркве; јер он је наложио да се одбаци и не спомиње учење о две природне Воље и Енергије, божанској и човечанској, које су учење у погледу нашега Бога и Спаса Христа св. Оци смерно објавили, а тако исто заповедио је да се одбаци учење о Једној Вољи и Једној Енергији, које јеретици безбожно исповедају. На тај начин он је на штету учења католичке цркве заједно са св. Оцима и немирне јеретике ослободио од сваке осуде и проклетства" 1 ). Као што се види држава је власна потпомоћи цркву у сузбијању јереси, али иначе нема ирава мешати се и у најнезнатније црквене ствари. И збиља, мисао о слободи пркве, коју је пре 100 година изрекао сасма изолован незнатни аФрикански епископ, добила је врло јасан израз у св. Максиму, главном покретачу читаве антицарске политике. Још за време преслушања у његову процесу не хтеде он ништа да зна о типосу, овој унији ћутања. „Римљани не трпе да се нечистим речима јеретика потискују уједно и светли говори св. Отаца, нити трпе да се лажју истина угаси и са тамом светлост уништи" 2 ). Узалуд му напомињу „да не жалости цара, који је једино ради мира заповедио да се не спомињу речи које су свађу изазвале." Слуга Божји баца се на земљу и вапије кроз сузе „наш милостиви и побожни господар не би имао да се жали на моју маленкост, јер ја не могу Вога жалостити, прећутавши и не спомињући оно, што нам је наложио да кажемо и исповедамо" 3 ). На приговор „зар није сваки хришћански цар и свештеник" одговара он околишећи негативно. „Јер он не служи на олтару, по претварању не изговара речи: Свето Светима. Он не крштава, не чини миропомазање, не иосвећује епископе, свештенике и ђаконе, не посвећује цркве и не носн одлике свепгтеничког достојанства: омофор и јеванђеље, него одлике царског достојанства: нурпур и круну" 4 ) Па ново је и његово мишљење о саборима. Када се Максим позвао на латерански синод, рекао је његов противник: „Овај синод у Риму није признат јер је одржан без царска налога". Но Максим је одговорио: „Ако одржани сабори добивају правну снагу услед царске заповести а не услед смерна веровања, то онда признај да су и они сабори правоваљани, који су одржани против једносушности, јер сви они одржани ') Мапзј 10, 1158. 2 ) Мапв! 11, 5. Исто тако и још оштрије изражава се он епископу Теодосију из Дезареје у Витинији, који га је посетио у изгнанству у Бизи: »Бог је пробудио аиостоле, пророке и учитеље ради усавршавааа светаца, а ђаво опет лажне апостоде, дажне пророке и лажне учитеље. Под овим разумевам јеретике, чији су говори и мисли изоначене. Као што онај, који признаје праве апостоле, пророке и учитеље Бога признаје, тако исто прихвата онај ђавола, који лажне признаје. Стога ко нечисте и проклете јеретике одбацује са светитељима, тај (дозволите да рекнем истину) с ђаволом проклиње и Бога. Мап81 11, 49. 3 ) Мап81 11, 8. 4 ) Мап81 11, б.