Просветни гласник

468

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Где год би се показао, утидаше он силно својим философским образовањем и својом дијалектичком сиособношћу. Својим тумачењем списа Дионисија Ареопагита утврдио је он у цркви новоплатонску мистику а тиме је распростро он грдан свој утидај на целокупно духовно развиће средњега века. У АФрици дакле развио је он сву своју енергију и радљивост. У његову доцнијеи ироцесу пребацила му је влада директно да је он предао Сараценима Египат, Пентаполис и АФрику. 1 ) Понашање Максима пада уопће врло у очи. Његово владање не може се никако правдати његовим незнањем светских прилика и одношаја, јер он дуго време беше царски тајни писар. Стога је појимао потпуно замашаЈ свога страснога и значајнога поступка. Он стајаше у врло поверљивом одношају са пријатељем монаха, ексархом Григоријем, који се у Африци прогласио царем. Он је пролазио кроз читаву АФрику, а последица тога беше, да се свугда сазивали синоди који су анатемисали државну теологију. Сем тога подржаваше Максим и римску курију у њезииу непријатељском расположењу према влади. Признати се мора, да се источнорпмска влада врло разумно и умерено држала у овом тешком положају. Намесништво, које је владало у нме малолетног унука Нраклијева, Констанса, издаде 648. нов Берски декрет: типос' 2 ). У уводу се говори о великој забуни верних коју је изазвала препирка да ли се у погледу божанскога оваплоћења сме говориги о Једној Вољи и Једној Енергији или о Две Воље и Две Енергије. Руковођена Господом, намерна је влада да утули разбуктали пламен снађе, те стога не допушта да тај пламен и даље прождире душе људске. „Изјављујемо стога нашим православним поданицима који исповедају непорочну Христову веру и припадају католичкој и апостолској цркви, да се од сада више не дозвољава водити препирке и гложити се ради Једне Воље и Једне Енергије или Две Воље или Две Енергије. Ово наређујемо не да бисмо одузели што од побожних нравила признатих светих Отаца у погледу оваплоћења Бога Слова, него у намери, да овим прекинемо сваку даљу препирку у тим питањима и нека свет слуша и нека се задовољи са св. списима, наредбама пет сабора и изрекама св. Отаца, а да ништа од тога не одузима или додаје или тенденциозно изврће. Нека се свуда очува онај појам вере {суг^ш) какав бејаше пре него што је ова препирка избила на површину." Али противна странка пожурила се брзо са одлучним одговором. Годину дана након тога (649) проклео је папа Мартин у синоду, сазваном у латерану, како безбожни екгезис тако и озлоглашени типос „који је по савету патријарха Павла

') Ех ћ18 <Јиае ЉшаИ сипсМв {'аскит еа(, ташГезЈит, циос! о(1ш ћаћеав 1трега*огет е1 гетрићНсат ешз. Ти ешт 8б1иб Ае^ЈрШт е4 А1ехап(1тт е(; Реп(;ароКт е1 АМсат Загасешз (тасНгНаМ. Мапз1 11, 3. -) Мап81 10, 1029 и даље.