Просветни гласник

наува и настава

467

нога духовнога саветника, Сергија. Од тога момента ставио се Рим на чоло отпора. Пада ванредно у очи овај потпуни окрет михпљења у Риму. Наследниди Хоноријеви — противно Хонорију — ступају све јаче и јаче у опреку према мопотелстизму. Но крај свега тога не осуђују они ни најмање поступак Хоноријев, нити бацају на њ анатему као на његове оријенталне присташе. Узрок дакле овога обрта у мишљењу свакако ваља тражити на другом месту. Ратови дара Ираклија стали су силних новаца. Већ за време персијске војне морала се крњити богата црквена имања. Никета, патриције и аугустал александријски, рекао је за време трајања ове војне, св. Јовану, архиепископу града: „Држава је у невољи и она треба новада. Место да тај новац који ти долази са разних страна утрошиш на непотребне сврхс, дај га влади у њену благајницу." Архиеиископ је одговорио: „Господине патриције, не приличи покдањати земаљском владару оно, што је небеском краљу принесено. Када би ти у остал.ом баш био тога мишљења, буди уверен, да ти смирени Јован не би дао одатле ни једнога гроша. Но ено под мојом постељом је благајница Христова па чини што хоћеш!" Архиепископ је у уобичајеној Форми устукнуо пред силом. Хонорије пак беше један од најбогатијих папа, што сведоче његове црквене грађевине и сјајни поклони у многобројним црквама. После његове смрти хартулар Маврићије упути трупе 1 ) те ове поседоше ер1всоршт у латерану и запечатише бдагајницу 2 ). Ексарх Исак узапти том придиком читав црквени иметак, употребивши један део за испдату незадовољних трупа, а други део отправи у Цариград 3 ). Поступак овај тумачи се само очајним подожајем државе, која се ради упада Арапа борила за свој опстанак, но исти тај поступак изазвао је код римскога кдира необично огорчење, услед чега се и тумачи онај изненадни прелазак у табор владиннх непријатеља. Док су на истоку Арапи од царевине освајали провинцију за провинцијом, увуче св. Максим и Африку у вртдог опозиције против владина исповедања вере. И Максим беше као и СоФроније по владу врло опасаи. ') Маипсшз сит цшМаДат регуег818 ћопптћив тсНауегип(; ехегсИит Вотапит сИсеп (;е8 (Јша: (ЈиМ ргос1ез(;, <]иос1 4ап1;ае ресишае соп^ге§а!ае вип! т ерј»сорш Ба1егапеп8е аћ Нопопо рара е! шПех 181е шШ1 ехтс1е 8и1)Уеп1ит ћађеп!, Лит диаш!о е! го^ав уезиаз, ^иаз с1отпиз 1трега<;ог уо 1)18 рег У1се8 тапДауН Љ1 8ип(; а зирга 8спр1;о У1Г0 гесопсШаа. РопШ. I. ес1. Тћ. Моттзеп р. 172, 4 звд. 2 ) Роз1 (;г1 (1ио аи!ет ш(;го 1 у 1(; Маипсшз сит 1исПсе8 ди! туеп (;1 8ип(; сит 1рзо т сопвШо, е(; в^Шауегип!; отпет Ув8 (;1аг1ит есс1е81ае зеи сутШа ер1зсорп ^иаз сИуег81 сћпзИашазт! 1трега (;оге8 зеи ра(;г1сп е(, сопзи1ез рго геДетрИопе аптагит аиагит ћеа(;о Ре4го аро8 (;и1о ЛеЦдиегип(; е(;с. 1.с.р. 175, 15 зад. 3 ) Е1; роз(; (Иез аЊ}иап(;08 т^гезвив еа(; Јбастз раМсшб т ер18Сор1о Та(;егапепзе е(; ЛШ И>1 рег сНез VIII, ивдие Лит отпет &и1 )8ГапИат Шат АергаедагепГ. ЕоЛет ^етроге ЛггехИ ехтпе рагГе ех грва 8иЈ}8(апНа т смИаГе гедга ап НегасИит гтрега^огет 1.с. р. 176, 4