Просветни гласник

466

ДРОСВКТНИ ГЛАСНИК

признање тиме, што је Еатолику Езру поклонио једну врдо знамениту домену 1 ). Изгледаше да је све у најбољем реду и Ираклије заносио се пријатним мислима, да је оно постигао, што Јустинијану није пошло за руком. Но међутим дарска влада није ни мало рачунала са побожнима на Истоку. Године 633. подигла беше она на столиду Јерусалимску ватренога противвика уније, ученога и богоугоднога списатеља чувенога Софронија, надајући се поуздано, да ће овога знаменитога човека а са њиме и његове присталице придобити за своју помирљиву политику. Али годину дана након постављања сазове СоФроније синод у Јерусалим, на коме свечано анатемише науку о Једној Вољи а ову своју пресуду објави свима својим приступннм престоним актом. Акат овај изазвао беше на Истоку и Западу силно изненађење, а владу довео у грдну неприлику; уз то нак истовремена арапска провала довела је беше у очајан положај. 635. освојише Арапи Дамаск а 638. Јерусалим. Узалуд беху сви покушаји за носредовање. Цариградски Сергије беше ван себе, те новодом СоФронијева акта пнсаше благоме Хонорију овако: Свети паиа (Кир Александријски) упутио га је на нека места код Светих Отаца који су у својим списима на различит начин исповедали Једну Енергију, а сем тога упозорио га је још и на то, да су наши Св. Оци ради спаса многих душа у таквим препиркама богоугодно попуштали, не оштетивши за то чисту науку цркве. Том приликом рекао је још, да се сада, када се ради о спасу толико миријада верних, не приличи препирати о таким лаким питањима.... Али блажени СоФроније није хтео пристати на овакво поступање.... Нама изгледа да је ово доиста сурово. Та како да се такав поступак не назове Фанатичвим и суровим, када се ружи и уништава слога и јединство у граду Александрнји и провинцијама њој потчињеним, које до сада никако не хтедоше споменути ни име нашега божанскога и цењеног оца Лава и свети васељенски сабор халкидонски, а сада га пак снажним и јасним гласом објављују у светим обредима"' 2 ). Иа и Хоноријеве благе речи отишле су напразно у ветар. Разумљиво је, што је доцнији патријарх Пир за акат СоФронија рекао да је изнесен у сасма незгодно време 3 ). Но да би Запад некако умирио, издаде цар 638. стишавајући верски едикт, такозвани ектезис, који је у осталом био врло невешто састављен. У едикту се додуше забрањивала употреба израза „Једна" и „Две Енергије" али се учење о Једној Вољи изрично и на даље усвајало. Но тај се огањ још јаче разбуктао, и скрхани и на смрт болесни цар морао је на протест Рима тај свој едикт повући а сву кривицу бацити на свога покој-

1 ) »Трећи део Комополис Колб заједно са њеним сланицама.* Јоћаппев Ка1ћо1. аи8§\ V. Јегиз. 1843. стр. 54. 2 ) Магш 11, 532. 538. 3 ) ... гоу леџХ еуеууешу Абуоу ож еиЗети хсира, шугјоао. Мап81 10, 742.