Просветни гласник

612

иросветни гллсиик

V. НЕ^ОЛИ^О РИЈЕЧИ НА СВРШЕТ^У 103. 0 погрешкама у језику Овдје нијесам писао потанко (у једној глави за себе) о погрешкама у језику, премда су каткад саме те погрешке довољне, да се униште многе школске књиге, јер не треба гдедати само на то да ли је неко право мислио, него да ли је право и казао. Ево неколико знатнијих погрешака У језику:') 1) Неке су погрешке у језику исто тако знатне као погрешке у ствари н. пр. кад онај човјек за кога се може мислити да зна, што значи 1аи<Јог каже, да је 1аис1ог —- хвалим се, онда тај човјек не зна српски, јер 1аи(1ог - значи хвале ме (други), а хвалим се значи ја хвалим себе. Ова је погрешка врдо знатна за то што тако пишу многи „научницн" и што ту погрешку преносе скоро на све глаголе. 2) Неке погрешке могу бити исто тако знатне као п погрегаке у ствари н. пр.: а) архаизми н. пр. кад се каже да је 1'и§ах „бјегуКи, брз, хитар, лак, 1'и§асЈ88тшз (1их, ћовЈла",' 2 ) ученмк неће разумјетп бјсгуКи, па ће мпслпти, да је 1'и§ах = „брз, хитар, лак", а то није истина. б) ировинцијализми н. пр.: кад се кажо „а\ја мајка" (треба рећи: баба, т.ј. очева и.ш материпа матн); ЈгптепШш = „храна" (треба рећи: жито, т.ј. шпеница, раж, јечам итд.). в) разлпчито ппсање властитијех имена мо;ке ученика преварити да н. пр. мисли да су „Сците" и „Скићани" два различна народа. Један је проФесор помињао у школи ученицима „Јермене" и „Арменце" као два различна народа. г) српске риЈсчи кад им се даје н. пр. значење према туђим језицима или туђе слагањс у синтакси, и ријечи начињенс према туђим језицима могу тако исто преварити ученпка н. пр. кад се каже „зид, јаму повуКи, ишгит, Јобзатдие" (регс1исеге), (иовуКи је према њем. ггеЋеп, а ми кажемо озидати зид, искоаати јаму). д) кад се каже да н. пр. облица Лосиг, 1едг имају иерфективно значење, али поред тога их ипак гдјекоји „научник" преводи имперфективно: „учио сам", „читао сам" [учио сам (кога) = Јосеђат, читао сам = 1е§е1заш]. 104. Поређење мога ,0гледа" и њемачкијех граматика Деклинација супстантива и адјектива, норсђење адјектива и адверби запремају код мене 12 страна, а поменути њемачки граматичари стоје у тој ствари од прилике овако:

') Примјере за ове погрешке ионајвише сам узео из оцјеиа, које сам иоменуо напријед у § 3.

2 ) М. Дивковић, 1Ја4.-ћгу. Ејебп1к (1900).