Просветни гласник

614

ПРОСВЕТНИ глдсник

мислим да те ногрсшке нијесу најзнатнија ствар, ипак их треба за то истидати, што за н>их граматичари обично имају очи, а за оне друге обично немају, него више пута кажу: теби се чини тако, а мени овако. Лли кад ти „научници" у сво.јој „струци" начине гомилу погрешака, а неке ногрешке међу вима буду дјегипе — могу ли они онда као потптени људи говорити и о методу? И шта вриједи онда њнхово мпгаљење о тој ствари? 106. Нешто о мом „Огледу" 1. За „Оглед" сам употребљавао грађу, коју је скупио Е. Албрехт (2иг УегенЉсћип^ с1ег §песћ. 8сћи1дгашта1;1к. 1894), поред тога сам гледао да се и сам увјерим о поузданости те грађе, те бих могао сад ту грађу овдје ондје иопунити. Ти додаци не би били знатни. Само је на једном мјесту у Е. Албрехта знатнија погрешка, колико сам ја до сад опазио, и то на стр. 9: „пгди (\УасМ!еиег) пиг Ап. 4, 6, 20", а рнјеч се помиње често (у плуралу) н. пр. Хеп Ап. 4, 1, 11. 4, 9. 15. 16. 6, 22.

ложда у двије граматике, нити сам из синтаксе иабројао све које сам иотао. Овдје ћу сиоменути још неколико ствари из граматике кога знатнијега »научпика« н. нр. Курција: § 25: »шап ип!ег8сће1(1е4 патПсћ (Пе ћагГеп ии<1 (Пе кегсћеп Уоса1е. НагЈ зјгк! а, е, о (а, г, о, ц, о>), \уе1сћ втс! <> ип(1 »«. Је ли глас оо тврд или мек? Колико је тврђи глас г него глас ј ? § 31: »БЈе Сопаопап4еп лтегДеп егвеИепе Њгег Аг4 пасћ, с1а8 184, је пасћс1ет 81е оћпе НШе еЈпез Уоса1з ћбгћаг 8Јп <1, о<1ег пЈсМ, ешјгеЉеШ 111 81итте (ти1ае) ип<1 ±опепс1е (бетјуосакз)*. За тијем каже (§ 32): »51итт (ти(;ае) 8111(1': хух, тб&, л:{3<р. »Т)1е 84иттеп СопбОпап1еп бт<1 1ћгег 81и^е пасћ (ћеИз 1гаг1, ЉеПз гоегсћ, ЉеИз дећаисШ. а) ћаН (1епиеб) 81пс1 хг,т, ћ) -«ге1сћ (те<11ае) 81п<1 у бр, с) ^ећаисћ), (азр1га1:ае) 8111<1 X & V*. У § 34 каже да су »|, у< ип<1 »БорреЈсопбопап^еп*, а у § 5. каже да се Ј изговара <12 (<1в). Ако се Ј изговара као »(Зг^б)«, онда је то један сложен глас, али ^ (или у) није један глас него су ту два гласа. § 55: уутаги аиз тгг-ш«? Зар од облика геу-ш, који има три слога? § 216: »тбоод, тоао5$е, тооог/тод 80 §Г088, 80 У1е1 (4ап4и8, Јо^)®. у> то1од, томдбе, тошито; 80 ћезсћа&еп (ЂаНз)«. »г г/.скод, тг^Лшодбе, тг/лкоотод 80 аН*. Овдје је требало казати, каква ј& разлика у значењу између тоаоабе и тоооитод итд. § 217: Јг»а, еу&абе, &утау$а <1а (11)1)'; <г&ег, еу&егбе, еутеТЈ&ег уоп с1а т <1е ж итд. Ове грчке ријечи немају једнака значења. § 255: »1Ие Ркхгоп <1ез 8{агкеп АопбШаттез«. § 297: »БЈе Иехмп Јеб 8сћ\тасћеп Раб51Уб4атше8«. Зар се „основа" мијења по облицима? § 305: за иримјер пише у имперфекту [е-М-би-д] [е-бС-ба]« а у § 307. каже да у грчком језику нема тијех облика! § 306: »['е-^-гЈ [е-&1ј-ц] [У-&Ц] шсћ4 ићНсћ у§1. § 310* (!) »['{-8< ј-г Ј [е-би-д] [е-6'а] п1сћ4 пћНсћ т§1. § 310* (!) § 312. 7. 1-1и: »1пГ. м/ригас«. По Г. Мајеру (1880. § 486, 1896. § 489) сномиње се овај глагол најнрије у Рб. 1)етов1ћ. 53, 12. § 317. 5. 8е8ома: р1рег!'. »3. Биа1. ебеб/тгјг«. У атичком дијалекту у класичном неријоду нема овога облика (Е. Наззе, 1)ег БиаИз т А11.); нема га ни у Хомера (II. 0<1.) - г у Херодота иначе нема дуала. Одакле је овај облик залутао у школску граматику?