Просветни гласник

616

ПРОСВЕТНИ ГЛАСПИК

школских часова њихова „тетка" (Фамулускиња)! У једном селу, близу једне вароши, учитељ станује у самој вароши, и иде у школу као и ђаци. Он их и у подие оставља саме, иде у варош, па се оиет врати у школу, и ио свршетку часова иде опет својој кући. Грешило се и у школама, где је уобичајено дежурање, то јест, да поједини наставници воде надзор и над својим и над туђим ученицима, јер се ово не може правдати педагошким разлозима. У нашим народним школама није било занемарено ни васпитање у ужем смнслу. Само треба да му се и у будуће поклони пажња колико и настави и дисциплини. 1898—99. шк. гоа,ине предузели су крагујевачки учитељи да примењују читав низ васпитних средстава осим наставе и то са лепим успехом, па је то било и од успеха у њихову школском раду у опште. Да се у том правцу радило и даље по нашим народним школама, бесумње би иу овој години било повољнијих резултата. Школски су надзорници мало реФеровали о иримени ових васпитних средстава, свакако зато што нису имали ни да кажу што више о томе, па ћу и ја имати врло мало да о томе пзнесем овде. Домаће васпитање наших ученика није завидно, јер није у свему како би требало, паједужност школе и учитеља да раде и на поправци домаћег васпитања. За ово је најзгодније средство приређивање родитељских вечери или родитељских састанака. Први пут у нас почели су да их приређују крагујевачки учитељи и учитељице и то с већим успехом него гдегде и у самој Немачкој, где су и поникле. Ове године то нису чинили, а зашто то нећу да истражујем. У крајинском округу школски је надзорник наредио те су родитељске вечери прпређивали учитељи и по варошима и ио селима. На њима се водио разговор о напретку школе п дечјег васпитања. Учитељи су истпцали вредност школовања деце и саветовали да родитељп уредно шаљу своју децу у школу. Говорено им је, да се више старају о чистоћи стана, дечјег тела и одела, да пазе на храну и у опгате како ће сачувати здравље и своје и дечје. Препоручивано пм је да, у случају нужде, одмах траже лекарску помоћ и да одбаце иразноверице због којих је често било страшних последица. Школски надзорник вели: „може се рећи да је, у ошпте узев, народ прилично слушао опомене својих учитеља, кад су оне биле потпуно искрене" (а ја мислим да су свакако увек и биле такве). Осим овога он вели: „увидео сам да су ти састанци врло корисни, и да се сами родитељи интересују нитањима, која се тада износе, наравно, само ако се вешто руководи тим састанцима. У доста места видео сам да су људи поштовали донесене одлуке, па су после тога редовније упућивали децу у школу, боље их снабдевали потребама, чистпје држали" и т. д. Ових родитељских вечери било је у Доњем Милановцу (1), Клокочевцу (1). Јасеници (1), Малајници (2), Слатини (3), Глоговици (1), Еопривници (1), Салашу (2), Дунљанпма (2), Раду-