Просветни гласник

622

ПРОСВЕТПИ Г.1АСНИК

14. Смедеревски округ. — Свака школа има и ђачку књижницу, кмја није свуд одвојена од шкодске за учитеље. 15. Тимочки округ. — 16 школа немају ђачке књижниде; две шко.ге имају само по једну књигу, а неке имају преко 100 књига. 16. Ужички округ. — Свака школа има и ђачку књилшицу, којима су се служили ученици и ппсменп сељаци. 17. Чачански округ. — Нема их свака шкода; где их има, сиротне су. У основној школи на Рашкој ђачка књижница има 50, бањска школа 44 и чачанска 34. У неким школама основана је ова књижница тек ове године; 13 школа још их немају никако. Само две школе примају Зорицу, и то им је почетак за ђачке књижнице. Још бих могао говорити овде о школским градинама и о раду у њима, јер је и ово важно средство наставно и у опште васпитно. Ну, у нас нема ни школских градина ни ученичког рада у њима у правом васпитном смислу. У школским градинама требало би да се, на првом месту, негују биљке, о којима се уга у настави; требало би да их негују ученици у саксијама и у градини и да прате њихов развитак. Тек после би дошле на ред и друге културие биљке. У пас данас није тако. Зато су школске градине, где их има, више као угледна школска добра за околину, која учитељи обрађују ради своје личне користи. С тога ћу и ја о њима рећи коју внше на другом месту. Кад сам престао бити школски надзорник, дао сам упута крагујевачким учитељима да заснују праву школску градину у Крагујевцу, и они су ми обећали да ће то и учинитн. Али, на томе је и остало. У Наставпици. У нашим народним школама радило је у току ове школске годино 2097 учитеља п учптељица (1204 учитеља и 893 учитељице). Од њих су свршили Учитељску Школу и положпли учитељски испит 875 (учитеља и учитељица), Учитељску ПЈколу без учитељског испита 69 учитеља, Бишу Женску Школу са учитељ. испитом 695 учитељица, Впшу Женску Школу без испита 65 учитељица, Богословију 29 учитеља, учитеља и учитељица са мањом школском снремом било је 241, и њих чстворо (4), који су свршили само основну школу. Ко би знао овај иреглед учитеља према стручној спреми њиховој, могао би и пре претходнога излагања о школском раду закључпти да је у народпим школама било прилично шаренила због неједнаке спреме наставника. И доиста у појединим школама било је стога доста разлике у квалитету школскога рада. Нема сумње да учитељи, који су сврншли само основну школу, не умеју радити као они, који су свршили учитељску гаколу, а уз то су још били вреднп и одушевљени књигом, па су