Просветни гласник

626

11Л)СВЕТНИ ГЛАСНИК

и никад не даје све, она само полаже основу на којој се ииа да зида зграда. Осим овога испита треба да дође као једно ново средство, којим се помаже усавршавање учитеља — ириређивање нарочитих курсова тога ради, слнчно онима, који су некад н у нас приређивани док смо имали ман>е стручно спремних учитеља и како је 1898. г. отпочето, и ако у мањем обиму, у Крагујевцу. У Немачкој су саобраћајна срсдства дакша, па учитељи брже и дакше долазе у додир, литература је богатија, н ипак су ови курсови веома цењени. Немци и на универзитетима приређују и зими и лети предавања, која су намењена учитељима и њиховом усавршавању. Што не би тога и у нас било, кад нам је, ван сваке сумње, потребније него Немцима и другим од нас просвећенијим иародима. Личном усавршавању служе у нас данас само гиколске књижнице, а месни окружни и срески учитељски зборови, које сазивају окружни школски надзорници. Али, школске су нам књижнице још врло сиротне, а учитељски су зборови ретки и преретки чак и тамо где их је лако извести, и нису се, бар у овој години, одликовали особитим радом. Није без интереса да изнесем преглед стања школских књижница, па ћу то и да учииим. Школске су општине дужне да набављају књиге за школске књижнице. У њима треба да има на првом месту листова п књига, које ћс послужнти стручном педагошком и општем научном усавршавању учитеља и онда књига, у којима ће се наћи доста грађе за разраду предавања из нојединих предмета у настави. А да би било јачег јемства, да ће општине набављати само оно што је најбоље и најирече, министарство просвете извештава школске одборе, или још бољс наређује, шта треба да набаве, само што је и оно често грешнло као и Главни Просветни Савет, на су за књижнице народних школа преноручиване и књпге, чија је вредност уопште врло сумњива. Па ипак да су наредбе министарства просвете извршиване, данас би школске књижнице биле добро уређене. Ну, није тако било, већ се често радило нротивно њима, то јест, нису куноване преноручене књиге, већ су наметане школама књиге без вредности за учитеље. У овом су грешили и понеки школски надзорнвци, јер су и они набављала за школе понеку такву књигу, па је и ово био разлог што су се неки љутили на те надзорнике и преносили своју љутњу на целу установу сталног надзора. У будуће не сме бити како је било некад. За школске књижнице ваља препоручивати и куповати књиге, које у истини имају вредности за учитеље, па стога ваља водити најозбиљнијега рачуна шта ће се препоручиги. А што се препоручи, мора се настати да свака школа и набави. Нико више не сме никакву књигу силом намстати школи; чак ни на поклон не треба примити књигу, која није подесна за школску књиж-