Просветни гласник
НАУКЛ И НАСТАВА
625
На ипак ја мислпм да већина учитеља одсуствује само кад им је нужда, кад су болесни и кад морају да иду по плату и др. У овоме ме уверењу утврђује и шкодски надзорник за округ тимочки, којп вели: ,у моме округу одсуствовали су 79 учитеља и учитељица и то сви укунно 771 дан. Еад се ближе размотре узроди изостајања, оида ће се видети, да је највигае изостанака учињено због болести (291 дана) и због порођаја (148 дана), затим због приватних послова (187 дана) због болести У породицн (52 дана), због смрти (9 дана), због женидбе и удаје (8 дана), због полагања учитељског испита (0 дана) и по лекарској наредби (67 дана)".... Као трећу махну — и ако мањег броја учитеља — хоћу да истакнем: што не раде на свом личном усавршавању колико је потребно, па да из дана у дан буду све бољи учитељи и васпитачи народне омладине. Има учитеља, који мало читају, па често доста побораве и од онога што су у школи научили; има их који мисле да им и не треба више да читају, рачунајући да им је школа све дала, што им је у животу потребно. Како иначе да протумачимо појаву да У читељ од преко 2000 учитеља има једва неколико стотина нретилатника! Или, откуд то да понеки учитељи нису хтели настати да се у школске буџете унесу потребне позиције ни на име претплате за овај учнтељски лист, те је министарство накнадно наређивало да се то учини; или, откуд то да је Учитељско Удружење продало мало примерака ове или оне књиге, коју је оно издало, и коју треба да набави сваки учитељ бар за школску књижницу, па да је, разуме се, и прочита! У прилог мога уверења говоре и понеки школски надзорници, који наводе у извештајима да су наишли на понеке учитеље, који нису вични свему ономе чему су учили своје ученике. Нећу да наводим примере и за ово, јер ми је неиријатно.... На основи овога ја и мислим да је врло добро што ће и по новом пројекту закона о народним школама остати учитељски испит, који ће се полагати после две године ирактпчнога рада у школи, уверен да ће се удесити да буде и озбиљнији и строжи него је данас. Не треба допустити једном младом човеку да верује да је све научио кад изиђе нз школе, због чега је и могло доћи ово што цаводи школски надзорник за округ крагујевачки: „опазио сам код свих наставника, где сам до сад био надзорник, да немају довољно спреме за рад; знање добивено у школи не обнавља се, не освежава се и не усавршака се, већ се неосетно своди на минимум најслабијих уџбенпка"... Ваља учитељи да истрају у послу у младим годинама, да савлађују тешкоће у животу и опет да раде на свом личном усавршавању. Ја знам прилике, у којима живи учитељ у селу, знам шта може да наступи у његову уверењу и мишљењу, н баш зато рачунам да је потребно да сваки издржи бар двогодишњу пробу, да се види да ли ће се моћи одржати и продужити рад и на личном усавршавању свом. Школа ником просветни гдасник, књ. II., св.. 5, 1902. 42