Просветни гласник

624

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

нринуђен да их све премести у друге оближње школе. Чим се ово десило, добио сам писмо од једног премештеног учитеља, у којем ми између осталог пише и ово: .. . . „премештен ја, премештен он, премештени свп, то је право, то је захтевао и наш углед и школа и васиитањо". Други је упутио молбу г. министру да га иремести опет натраг, јер . . . „призпајем своју ногрешку и молпм да ми опростите" Да наведем и један пример из извештаја школског надзорника за округ смедеревски. -Једна школа имала корито за ирање рубља. Кад један наставник хоће да пере, тог истог дана хоће и други. Нису се могли споразумети о дану кад који да не^е", док се у то није умешао и школски надзорник и наредио кад ће који да пере! — По себи се разуме да има и дивних примера другарске слоге и правог пријатељства, али доста има и нос-логе и непријатељства. Ко зна да ли и ово није један разлог што Учитељско Удружење не напредује како би моглс. Школским је надзорницила дужност упућивати да учитељи жнве у слозн и пријатељству. и да мире оне. који су у завади. Друга је махна, коју сам запазио код поједипих учитеља: одсуствовањо од дужности и кад им није прека потреба. У овоме понеки (а таквихје свакако мање) греше врло често и много. 0 Божићу и Ускрсу долазиле су многе учитељице у министарство да продуже одсуство прод сврпгетак раснуста, кад су требале да отнутују па дужност. Па све могуће начине нокушавало се да се продужи седење у Београду, и кад нису успеле, враћале су се на дужност. Једна је учитељица из крајинског округа неколико пута напуштала дужност и долазила у Београд. због чега је и кажњена. Слично томе учинила је и једна друга њена другарица из истог округа, па је п она кажњена. Један је учитељ из врањског округа тражио 20 дана одсуетва да оде у Јагодину ради кумства! Има учитеља, који су одсуствовали по одобрењу нредседника школских одбора, и ако за то нема ослонца у закону. И чудно је да против тога школскн надзорници нису нншта иредузимали. Ја сам хтео да пзнесем и преглед учптељских одсуствовања, па сам тражио о томе и податке од школских надзорника. Али сам морао одустати од ове намере, јер је немогућно ухватити рачуна о њиховом одсуствовању, то не знају тачно ни школски надзорници. Школски надзорник за округ крајински вели: „и ако сам знатно сузбио ово самовољно напуштање дужности, ипак морам признати да то и данас траје, и да је то једна од највећих махна учитељских." У истом смислу, и ако мало оштрије, иише и школски надзорник за округ смедеревски: „свет је навикнут на одсуствовање, иа тражи одсуство и за најмању потребу. Овоме ситном одсуствовању треба додати и оно преко целе године због уображене болести, преких домаћих потреба и т.д." Школски надзорник за округ београдски нише: „прекомерно одсуствовање наставника од дужности најречитије казује зашто у понеким школама у овој години нема онога успеха, који би се желео"...