Просветни гласник

030

ПГОСВЕТНИ ГЛАСНИК

делом показали, када су из љубави и жара за иравославље тражили исгину заједно са првосвештеницима. Константин Велики, Теодосије Велики, Валеитииијан Велики 1 ), Константин, отад Јустинијана, сазивач VI. сабора, сви ти дареви владаху богоугодно. Сви они у споразуму и слози са ирвосвештенидима сазиваху саборе, тралгећи исгину у иравилима веровања и уређујући свете цркве. Они делом показаше да су и свештеници и краљеви. Ти пак, од како си ставио на се пурпур, не пазиш на правила светих Отаца... Догме не припадају цару, него прносвештеницима у којима је дух Христов. Сасма је нешто друго поредак црквених правила, а сасма друго дух светских наредаба. За духовну владавину у стварима веровавва не ложеш ти применити твој ратнички, наопаки п затупелп дух, са којим тн упраБљаш светском политиком. Ја ћу тн назначити само разлику иапе п цркве од царева и нрвосвештеника... Као што првосвештеник нема нрава да влада у двору и да даје царска звања, тако се и цар не може мешати у црквене ствари и вршити избор свештеника или знаке св. тајни свстити и делити, па шта више без свештеника и учествовати у њима. Сваки од нас нека остане у оном делокругу који му је Бог назначио." Овде се дакле царевима најодлучније пориче старо право управљања црквом, које је некада Јустинијан вршио са толиком поузданошћу. Црква и држава су два потпуно одељена департмана и светска власт пема никаква права владавине у црквеним стварима. Како су противности у назорима тако биле неномирљиве, коначно решење питања морао је извести само опај који буде јачи Но ипак пе треба мислити, да су цареви у овој борби која се развила, своја наређења против цркво изводили једино помоћу војске, која им је била слепо одана, пошто и симпатије народа нс беху свагда уз оне који беху гоњени. Наравно да су код масе врло нопуларни монаси, „одело мрака"-) као што веле гувернементалци, билн врло одани поштовачи икона. Како се они искључиво бавили израђивањем икона, тоје тим наредбама угрожена била њихова економна ексистенција. Италија се услед ових царских едиката побунн, те је за овај мах побуна била утишана лојалним држањем Гргура II. Па и Грчка и острва истакнуше другога цара 3 ), но његова Флота подлеже царској. У Јелади је некада Хришћанство добило превагу једино услед компромиса. Тако напр. живела су онде стара божанства и ироји и даље, одевени само лаком одећом светаца и мученика. Јелини дакле никако не хтедоше доиустити да им се одузму њихови домаћи богови. Но у Малој Азији биле су прилике сасвим друкчије. Од упадаја Словена на Балкан постала

') Непознати састављач брка Валептинијана III., савременика Маркијанова и сазивача Халкедонског сабора, са Валентинијаном I.

2 ) ЕхотЈад 8е гоито то а/јј/га хаАеоад. УЛа 8. 81ерћаш јишог18 у Апа1ес1а Огаеса Гапз 1688. Стр. 443.

3 ) Устаници кренуше против ирестониде, ЗеСсо ш»о\)/Ј,еуо1 Тео®ан 405, 14.