Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

631

је Мала Азија језгром државе. Тамошњо провинцијално сгановништво било је исто толико релнгиозно колико и непријатељски расположено према државној цркви. У удаљеним варошицама и сеоском становништиу још се чврсто држале ммогобројне хришћанске секте. Тек је Лан лично искоренио Фрнгпјску ептузиастичку секту Монтаниста. Фригија у опће беше у свако доба врло жпва покрајина у религиозном ногледу. Један фригијски еггаскоп истиче се као први апостол који устаје против иконаУ Котиаеону убпше становници четири епископа једно за другим, и то не беху поганици, него антицрквени, староверскп ^анатици. Изгледа да је овде још у IX. веку било Квартодециманаца 1 ), па и Фригија и Ликаонпја беху већим делом јеретичке покрајине 2 ). Даље иак на Истоку беше још горе. Овде стаповаху многи јерменски елеиенти, а Павликијани, изврсни ногранични војници, не хтедоше ни да чују за државну цркву. Карактеристично је, да су и сирски и јермепски извори врло нријатељски расположени према непријатељима икопа. Узрок овоме није само мржња према државној цркви и та околност што ове засебне конФесије не култивираху попгговањо икона тако ентузиастички као Грци, него то, што су цареви у борби са државном црквом пријатељски излазили на сусрет свима њеним непријатељима, а то беху у првом реду Сирци и Јермени. Они који до сада беху потискивани и гоњени, наиђоше сада на пријатељско расположење и постунање. Тако је дакле царска црквена политика нашла јака ослонца у отвореним симпатијама малоазцјског становнпштва. Што је борба дуже трајала, тиме .је царска влада добивала и одушевљених присташа у тамошњем внсоком клиру. Спнови сургунисаних династија обично су бацали на се монашко одело. Архиенискои Теодосије Ефсски , син цара Тиберија, беше један од најватренијих присталица царске црквене политике 3 ). Ови високороднп прелати са презрењем гледаху на прљапе монахе из народа. Оне обазриве мере под којима се сазвао VII. васељенски сабор пжазују јасно, какојејаке жиле ухватило у народу непрнјатељско расположење нротив пкона. Што су свештеници енергичније заступали слободу цркве, то су царевн Л.ав и његов знаменити спн Константин све одлучније изводили свој нрограм да начине цркву департманом државне управе. Ирви корак ') ТегуабСгоИ' Теоаа^едка^елаг^тас. ТеоФан 496, 10. ТетуаИСтас називају се Киартодедимани у 7. канону II. васељенског саЗора. Но 95. канон квинисекстума (код Манзија 11, 984) где се саомиње Галатија као нреиупа јеретика, не сме се овде наводити, јер је тај канон изведен просто из онога горе споменутог од II. васељенског сабора. 2 ) ТеоФан 488, 23; 495, 2. Овде станују Атингани, нека врста Павликијана. Изгледа да је њихов центрум био Аморион, отацбина дара Михаила мутавога, који се њима прибраја. Тћеорћап. соп*ш. -12, 9 и даље. Дапас значи та реч »Диганин/ 3 ) И архиеиископ из Оиракузе, Григорпје Азбестас сматра се као син Лава Јерменца. Истина да је овај имао сина који се као свештеник звао Григорије, само што он није идентичап са архиепископом сиракушкпм. Нег§епуб1ћег. РћоИиз I, 358 бр. 42.