Просветни гласник

632

ПРОСВКТНИ ГДАСНИК

беше, да су уклоњени били патријарси Старога и Новога Рима а на н>ихова места постављени послушни предати. У Цариграду беше дако ово извести. Што се тиче римскога папе, изгледа, да му је Лав попретио судбииом његова претходника Мартина. Но међутим г. 732 претрпи ве.лика грчка Флота грдну штету на Адрији 1 ), и интервенција Франачких кнежева оцепи за увек Рим од царске нревласти. Но ипак је Лав својим поступцима, који живо подсећају на црквену политику просвећеног апсолутизма XVIII. века, умео тешко погодити и оштетити Рим. Оп прогласи богата патримонија св. Нетра у доњој Италији и Сицилији државним добрима. Но од већег значаја беше његов други иоступак. Читаво Балканско полуострво сем Тракије, некадашња иреФектура Илирик п т. звани викаријат Солунски, беше дотле у црквеном погледу под Старим Римом. Услед царске заповести беху сада сви ови крајеви потчињени Цариграду. Па и грчки делови Италије и Сицилије беху оцепљени од Рима, пошто је, као пгго се вели, папа Старога Рима потпао под власт варварских народа. Три нсточна патријарха, кзлифови поданици, проклеше такођер непријатеље икона, но Лав се и ту умео осветити, ношто Исаврију, која дотле беше под Антиохијом, потчини Цариграду 2 ). Тако су дакле византијски цареви усвојили онај црквеноправни принцип, по коме ни један прелат изван државе не може у оквиру државних граница вршити ирвосвештеничка права и дужности. Па тога правнога начела безбожних непријатеља икона придржавали се енергично и доцнији борци за ствар Божју. Када је на VII. васељенском сабору папа Хадријан покушавао да обнови своје старо право, то патријарх Тарасије овај део ппсма нитн даде прочнтати, нити га примити међу акта 3 ). А када су 870. иапски легати ионово иодизали глас у обрану права ових дијацеза, отргнутих од Рима, одговорише Грци: „Не пристоји се ни најмање, да ви, који сте отпалн од грчке државе п са Францима савез склопили, тражите право ординације у покрајинама грчкога цара, нашега господара" 4 ). И најжешћи присташа римски, св. Игњатије, владаше се у овој ствари као и његови земљацн. Када су легати с погледом на Бугарску опет изнели своје старе тужбе, одговорио је јетко: Ја писам више толико млад да бих допустио да ми се нешто отргне и одузме, а нисам опет сувише ни стар, да бих учинио оно, што бих другнма пребацивао 5 ). II када је нанокон неуморна курија 879. на VIII. васељенском сабору поново изнела питање на претрес, одговоришо Грци с неким подсмевањем. Опи сс. у

х ) ТеоФан 410, 8; каравтеристично је за подитички начин мишљења поштовача вкона да овај историк веди: г.о/тјр&ц (Уе о /ихтсио; гаиауцсагго^ гоу стоАои г, шкоу леАауод. 2 ) НЈегосИз аупесЛетиз е(; по1;Шае ^г. ерр. ес1. §■. Раг1ћеу 1, 529. 3 ) Маиз! 12, 1072 л даље. 4 ) НеГе1е, СопсШеп^еасћ. 3, 415. 5 ) НеМе ор. сН. 3, 416.