Просветни гласник

534

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

успех наставе зависи само од учитеља, његовог методичног поступка и излагања, као и ол средстава пгго ће их у настави употребити. Уџбеник, као што је овај, смегаће и деци и учитељу, јер није мотодички написан. Он ће добро доћи са.чо учитељима старог кова, који само задају и испитују, па и за њих ћо биги због своје онширности незголап, јер ће из њега мпого шта морагч да бришу, па и за то, шго се крај сличпих. уџбеника за друге иредмете, не мо;ке сав магеријал ни мехаиичким учењем савладати. Данас, мислич, да је мало учигеља, који гако раде, иа би и за њих овај уџбеник био непогодан. У уџбенику, како га ја замишљам, треба градивЈ да иде оним редом,. кпко теку сама предавања; опо се мора разредити у географске и методске јединице; опо не сме бити никако раштркано и разбацано, да га доца но књизи траже, као што би био случај код овог уџбеника, који није нишга друго но иетачаи и доста невешто нзрађеи извод из већег дела: Србија, опис земље, народа и државе од В. Карића. У своје време, ово је дело кригика врло лепо примпла, и ма да у њему има миого чега, што је сада већ песавремено г —• јер свака паука напредује, ипак још и сад може послужити сваком сриском учнтељу као грађа за ирипрему својих предавања. Ну, оно је писано са другим смером, н намењено је широј публицн с претпоставком, да јој је отаџбина добро позната. За то је ту био погодан аналнтпчки метод нзлагања. Ну она није намењена, да деци у 10. години живота даје ново земљописие појмове о својој отаџбини. Добпвање новнх појмова оспива се на дидактичним начелима, по којима се врши расиоред градива, а по којнма се управља и. поступак у настави. На све то није се обзнрао г. Митровић, пишући овај уџбеннк, и за то> мислим, да се он никако не може уиотребити ни као привремени уџбеник у IV. разреду иаших народних школа. Нека ми се не замери, шго ћу овде и то сномепути. Ја се чудим, да је овај неспретан и неиотиуп извод Карнћеве Србије, што га је написао г. Раша Митровић, београдски учитељ, могао доживети пего излање. То значи, да су се многи српски учитељи њиме и служилн, употребљујући га као уџбеник у томе разреду. Ако су га заиста тако употребљавали, онда сумњак да су се обзирали на дидакгичка начела, што нх оишга недагогпк! ироипсује за земљописну наставу. А ако су пазплн на дидактичка начела, онда им је ова књига била излишна, те су је деца куиовала, тек да буде једна књига внше у торбици, у којој носе школске књиге, јер опо, што су требала да науче, научила су у школи, док је то учитељ методички предавао, те чисто не верујем, да су се могла и наканити, да узму код куће у руке свај уцбеник. који има 102 стране; мањ, ако су у доколним часовима хтела да нокажу својим неписменим укућанима оно неколико слика шго су у њему изведене без велике пажње дотичпе штампарије, која нпје ни имала артисту, који би печатање таквих слика умео да изведе тако, да оне исиадну онако, као што то захтева типографска уметност. Клишеји су добри, — али слике не ваљају, јер их мајстор ннје умео уметнички да репродукује. Ја сам у овом мом рез-ерату имао у виду само методичку страну ове књиге; у критику, с научне стране, нећу да се упуштам, јер је у том компетентнији мој колега, г. Ердељановић, који је по струци географ. Завршујући овај мој реФерат, ја ћу истаћи: 1. да сам одлучан противник унотреби уџбеника за поједине нредмете у нижој народној школи. То сам већ у једном пређашњем реФерату, што сам;