Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

535

га с г. Владимцром Стојановићем, професором ове школе, о уџбеницима г. Петра Протића за науку хришћанску у III. и IV. разреду, опширније изложио, те о томе сад не треба више да говорим. По том мом начелном мишљењу, мој суд о овом уџбениву био је већ унанред негативан, и ја сам требао, да Цросветни Савет замолим, да ме од ове рецензије ослободи. Што сам се ипак одвтжио, да о овом уџбенику напишем ову кратку рецензију, побудило ме је то, што видим да у учитељству српском постоји струја, која истиче потребу уџбеника за све наставне предиете у нижој народној школи. Намера ми је била, да тим учитељима, који држе да су и на овом ступњу наставе уџбеници нужни, изнесем неколико ирактичних напомена, какве би уџбенике требали да траже, и како би их требали да пишу. 2. Просветнп Савет треба да настане, да се Министарство просвете и црквених послова иостара, да српски учитељи добију вигае добрих наставпих средстава за земљописну наставу, у прегледним картама, географским и културно-историским сликама, што би ову наставу свакако боље унаиредило, но ма како добро наиисан уџбеннк, јер ја држим, да би за овај разред, по пределима у којима би се он употребљавао, требало написати бар десет разних уџбеника. 3. Мишљења сам, да се ова књига не може примиги ни као привремен уџбеник. Захваљујем се Просветном Савегу на почасти коју ми је указао, поверивши ми, да о овој књизи искажем своје мишљење. 12. децембра 1901. у Алексинцу Петар Деспотовић Укравитељ Учитељ. Школе РеФерат г. Ј. Ердељановића гдаси: Г^авном Просветном Савету Част ми је поднети оцену о Земљоаису Ераљевине Србије са кратким оиисом свију сраских земаља, за IV разред основме школе, од ЈРаше Митрови&а, учитеља (Београд, год.?). У књизи се најпре говори о Србији уопште, затнм о појединим окрузима, и најзад о осталим сриским земљама. Општи је део знатно опширнији него у III разреду и сасвим довољан за IV разред. 0 појединим окрузима, као и о осталим српским земљама, казато је управо онолико, колико је потребво. Унето је још из Карићеве Србије у изводу онолико, колико је потребно да се ученици упознају с оделом, обичајима и говором народним у Србији. Књига је написана доста правилним језнком и јасним стилом, а и шгампана је подесним словима. Према томе овај би Земљопис могао послужиги не само као привремени него и као стални уџбеник, само кад би му се иопунили неколики његови недостаци и исправиле погрешке. Највећа је замерка. коју имам да учиним овој књизи, гато нема уза се ни карте Србије са ноделом на округе ни карте српских земаља. А ово је обоје врло потребно, у толико пре, што добрих карата те врсте немамо. Осим тога је у основној гаколи већина сиротне деце, која не могу куповати карту, него им треба уз књигу дати и карту, која је наравно јефтинија него оне што се засебно раде. Географскн уџбеник за основну школу оставиги без карте, велика је погрегака.