Просветни гласник

536

11Р0СВЕТНИ ГЛАСНИК

Сасвии је непрнродно, што писац говори о појединии окрузииа по азбучном реду. Много је боље бнло иоћи од једног краја Србије, па говорити о једном округу за другим илн говорити но групама: најпро о окрузима нпр. Западне Србије, па после Јужне и Источне. За наставу је ово нодесније и због тога, што се везује и излаже .једно за другим оно што је у суседним окрузима слично или једнако, а друго: сваки учитељ може онда да пође од округа, у коме је његова школа, па да прелази редом на суседне округе. Овим пак азбучним редом, скаче се с једног краја Србије па други. Планине и реке готово се свуда набрајају само но нмену, онако као и у уџбеницима за III разред. Ово није ни од какпе користи. Бар за сваку групу планина требало је изложити њихне опшге особине а за поједине иланине поменути најглавније и најинтересантније одлике љихове. Штампарских иогрешака не би требало толико да буде, јер је на свакој страни бар по једна. Особито је много страдала ингерпункција, коју писац на неким местима и иначе погрешно ставља. Нарочито пада у очи врло честа употреба знака ; и то скоро увек на месту, где му нема никаква смисла. Ја сам скоро сваки иогрешан знак интерпункције у књизи превукао, јер би било много, кад бих их овде све набрајао. 0 правонисна правила нисац се такође на много места огрешио. Тако нпр. недоследно пише именпце, које су састављене из две речи, те налазимо: Црногорско - Босанских планииа (стр. 4), Јелова Гора (4), Сокоска планина (5), Шумадијске планине (5), Македонских и Бугарских планина (6), Момину Клисуру (6), Суха Плавина (6) итд. провлаче се ове неправилности кроз целу књигу. — ШКеиан иољу (с. 11) треба везати цртицом (-). Ни једног пише свуд тако раздвојено. Има и других језиковних погрешака, од којих да наведемо нпр. па стр. 7 : „Овај се ланац свршава иснод Ниша са Љутим Врхом". Сгр- 21 : употребљује ; стр. 85: столица владике и столица патриарха; врло често глагол налазити се у смислу бити итд.; мегданџија , турскареч; гвозденик — измишљена, нова реч код већ усвојене и ленше речи жељезница или жељезник ; Гуљанеке Планине, а село се зове Гулијан. Није се свуда иазило ни на правилно изражавање, те има ио која неподесна реченпца, као нпр. на стр. 41, где се говори о Гроцкој п каже: „ за време Кара-'Борђа чинила је за себе г^очанску нахију ". [Да поменем и ово. На стр. 20. каже се: „...кад је у осталој Србији кишовито, онда је у осталој Србији сухо време"]. Слика манастира Раванице (35) и Љубостиње (36) израђене су по цртежима из Карићеве Србије, али би иного боље било, да су узете по фотограФијаиа, јер су ови цртежи нејасни и нису довољно верни. Исиод слика на стр. 39, 44, 55, 68 и 75. није ништа записано, те не знамо шта означавају. У самом унетом материјалу има по која замашнија грешка. Тако на стр. 3. стоји да је Србија велика 48523 0 км - Много је ириближнији и већином усвојен број 48300 км 2 . Требало је ученике упознати и са другим начином бележења км 2 , јер се много чешће употребљава. На 4. стр.: „Са Запада улазе у Србију гране ЦрногорскоВосанских планина..." и „од Црногорскпх планина упућује се Србији један ланац". Међутим Србија нема никакве везе са црногорским планинама. Између Србије и Црне Горе ииа још цела три ланца планинска, који се ирогежу уздуж новопазарским санџаком (дакле опет плаппне Старе Србије) и тек последњи од тих ланаца има везе са Јавором птд.