Просветни гласник

РАДЊД ГЛАВНОГ ИРОСВЕТНОГ САВБТА

537

На 5. стр. за. Сухо Рудиште каже се, да је високо 2106 м. За њега је утврђена висина: 2140 м. Писац је означио висину Сухог Рудшита, а није нашао за вредно, да ^забележи и висину Миџора (с. 6), пајвишег врха у Србији. На стр. 18. каже се, да се иод климом разумеју појаве „које чине, те је земља и све, што је на њој, час овако час онако..." Пре свега: сасвим је незгодан израз час овако час онако, а друго и врло је неодређен, јер на земљи много што шта бива час овако час онако а не зависи од климе. Стр. 22. Није истина да Цигана има и у сваком српском селу. Можда Је више од половнне српских села без иједног Циганина. Стр. 39. Требало је казати, где су баш та села, у којима се чује „књажевачки гласоудар" и зашто се чује. Стр. 48.: „Крајински се (округ) зове зато, што су ту били многи рахови". То опет неће мпоги разумети, а ко зпа, да ли је Крајини баш отуда дошло нме? Стр. 51. Пореч иије премештен с острва зато, што га је вода „често плавила", јер га није никад ни плавила. Узрок је пресељењу тескоба Норечког Острва. С. 54. „Ту је неки писар Стева пребио Афис-паши ногу". Није то неки, јер се зна, који је то баш писар Стева. С. 78. И овде налазимо: Средње Добриње. Бар је ово име опште познато, и опет га неки нишу погрешно! С. 79. Писад узима „ Стари Ђлах од реке Дрине па до реке Ибра, и ,на југу од Подгорине и Азбуковице". Није поуздано ни да ли је Ст. Влах допирао до Ибра и Западне Мораве на с., и да ли је уопште имао кадгод већу област од данашње. А данас он чини: само моравички срез и остали траничпи појас ужичког округа до Дрине. Да се Браничевом зове предео „између Мораве, Дунава и Млаве" то није истина. С. 81. Каже иисац: „Заплање; на југу од Алексиначке Мораве а са лстока од Сухе Планине". Овака област не би могла ни постојати, а Заплање је нешто сасвим друго (види карту). С. 82. ЉуботЈрн — тако писац зове највиши врх ПГар-планине. Ово је име сасвим погрешно и поникло код Аустријанаца. Тамошњи га и Срби и Арнаути зову Љуботеном, а у средњем је веку имао чпсто српско име: .Љуботин. С. 83. Не каже се проклетпја него Проклетије. Није Плаво него језеро Плав. — У јужно во&е убраја писац и лаворику! С. 86. У Македопији су поленуте многе мање планине, а нпсу казанв •баш две највише: Пинд и Перистер. — Перим има правилније, словенско име: Пирин. С 87. Тврди, да Македонци носе „Фесове са врло великом, модром .кићанхом". Носе неки, али велика већина не носи. С. 88. Водена је погрешно. Треба: Воден. С. 89. Није Сињавина, него: Сињајевина. С. 92. Каже за Босанце и Херцеговце: „Народ је богат". То, чини ми ■се, не би ни земаљска влада њихова тако лако казала. С. 96. Помиње у Славонији само планину Крндију, код других, већих .и иознатијих планина! С. 90. 0 иароду у Црној Гори каже: „За друге радове није подесан; теже радове ради им женскн свет". Напред се не говорн ни о каквим ра-