Просветни гласник

538

11Р0СВЕТНИ ГЛАСДИК

довима, да бисмо знали, који су то други радови. А даље се опет каже,. да се народ занима: сточарством, земљорадњом, риболовом, занатима и тргевином. Па који су онда то други радови, за које народ није подесан? С. 91. Све планине, које иисац помиње и у Босни и у Хердеговини као мајвеЛе, нису највеће. Има других, које су и мпого веКе и много више од пих. Нека их потражи на картама и у књигама. С. 101. Овде писад говори опширније о видинско-средачкој области, коју је већ на стр. 82. убројао у српске земље. — И ако се може наћи у неким бугарским земљописииа, да у бугарске земље убрајају и неке наше крајеве, ипак мислим, да ми не морамо свакоме злу подражавати и бити луђи од бугар^ких шовпниста. Наука треба бар да је чистн, па узели је ма на ком ступњу. А учитељима (и срнским и бугарским), који су се недавно пред светом показали као апостоли „братске слоге и љубави", зацело не приличи овако писати и учити омладину. Пошто писац тражи, да овај уџбеник послужи само као привремени, моје је мишљење, да му се ово може одобрпти, а свакако неће ни сам допустити, да уђу у паставу ове веће грешко, него ће их исправити. А кад буде израдио оне две карте и учинпо све поменуте исправке и већс измене у обиму и распореду матерпјала, може му се ова књига слободло усвојити за редован уџбеник у нашим основним школама. Јован Ердељановић супленат. Усвојивши мишљење г.г. реФерената, Савет је одлучио: да се „Земљоиис Краљевине Србије са краткил описом свију српских земаља, за, IV разред основне школе" од Раше Митровића, овакав какав је не може употребљавати као уџбеник у нашим народним школама. У име хонорара за реФеровање одређено је г. Потру Деспотовићу двадесет (20) а г. Јовану Ердељановићу тридесет (30) динара. V Прочитани су реФерати г.г. Владимира Д. Стојановића и Јована Ердељановића о „Зомљопису Краљевиие Србије за III разред народних школа по речним сливовима" написао Михаило М. Станојевић, учитељ, и о „Земљопису Краљевине Србије за IV разред народних школа" по новом програму удесио Михаило М. Станојевић, учитељ, који је молио за одобрење, да се ови његови земљописи могу употребљавати као уџбениди у III и IV разреду основних школа. РеФерат г. В. Стојановића гласи: Г.лавном Просветном Савеху Част ми је поднети Главном Просветном Савету ре®ерат о Земљопису Краљевине Србије за III. разред основних школа и Земљоиису Краљевине Србије и српских земаља за IV. разред основних школа, које је написао г. Жихаило М. Станојевић, учитељ из Београда. Три су врсте појава које дају градиво за земљописну наставу. Једне се односе на земљу као целину и положај њен у васелени; друге су геограФски природни појави који се односе ва неорганску и органску природу.. и, треће, појави који се односе на човека.