Просветни гласник

радња главног просветног саввта

639

Историја земљописне наставе показује да се није увек обраћала подједнака пажња на све ове појаве, него некад више на једну, а некад опет више на другу врсту ових појава. Тако је некад истицаио впше политичко градиво, и тада су шаблонски побрајане.поједине државе и марљиво се учило на памет величина, број становника, подела, управа, места и знаменитости у њима. Физичка страна земље узимана је само узгред и површпо ; деда су из овог дела морала памтити само мнопиво имена и бројева. Све ово сувопарно градиво зачињавано је још свакојаким ситним белешчицама о понеким занимљивим средметима из историје, природних наука и литературе. Доцније, кад се поче више истицати природна страна земљина, као> нешто трајније од пролазних људских дела, и у земљописној настави отпоче се скретати већа пажња на физички земљопис. У овом се сад опет поче толико застрањивати, да се земљописна настава већим делом својим састојала у разматрањт Физичке стране земљине, а човек и његово развијање сасвим су запостављени; полптички земљопис сматран је само као додатак физичком земљопису. Због овако једностраног обрађивања земљописног градива овај наставни предмет ннје могао ни имати ону васпитну вредност коју данас има, нити се њиме могао постићи циљ који он данас има. Данас се земљопис, као наставни предмет, обрађује са другога гледишта. По данашњем схватању дидактике средиште земљописне наставе треба да чини човек, који у целом свом раду зависи од земљишта на коме станује, и, који опет својим радом утиче на преображај земљин и тако у свему показује своју моћ. Место политичког и физичког земљоииса данас се тражи тако звани културни земљопис. Овако схваћена земљописиа настава одговора прво природи земљописа као наставном предмету. Тек културнн земљоиис показује васпитаницима земљу као кућу човекову и даје настави праву садржину. Он скреће поглед учеников, у првом реду, на поједине појаве многоврсног културног живота; обухвата сва материјална и духовна културна добра, која човек ствара употребом природних сила; износи народ у његовом кулгурном раду и упознаје са земљом у њеном културном стању; узима у обзир све стране културног живота: храну, одело, станове, сирове производе, ипдуструју, трговину и саобраћај, умегност и науку, религију, државни живот, износи у опште народ са свима његовим особинама. Али настава не даје сва ово васпитаницима као готово знање, него их упућује да испитају снле, које крећу тај живот и да истражују узроке од којих зависе поједини облици културног живота. Овим она скреће пажњу васпитаникову и на физичке односе и то како на појаве неорганске природе (орограФију и хидрограФију) тако и на појаве органске природе (биљни и животињски земљопис). Кад се овако схвати земљопис као наставни предмет, онда се у њему неће једнострано истицати једап или други део градива, него ће се подједнако узети сви геограФски појави и то у оној оргаиској вези у којој у природи и стоје. Овако схваћена земљописна настава одговара највишем васпитном циљу. Покретни предмети изазивљу лакше и више пажњу дечију, него непокретни. Зато је и човек ближи духу детињем него мртва земља; интересовање дечије биће и веће и живље и трајније прела човеку, него према земљи, и самопоред првог, биће духу детињем и ова друга милија, у њему ће се моћи да развије и љубав према отаџбини. Овакав земљопис одговара и захтевима времена и живога. И земљописна настава треба од своје стране да да свој део васпитанику за његов позив,. да би он могао издржати у животу борбу за опстапак. Опа ће показати ва-