Просветни гласник

-540

ПРОСВКТНИ ГЛАСНИК

сиитаниву где је место коме земаљском нроизводу; откриће му узроке разноврсним облидима народног газдинства и елементе који утичу на екопомски народни рад; иоказаће му шта може народ да учини у области земљорадње и заватства и како се употребом земаљских нроизвода и техничких проналазака развијају велика индустријска предузећа. Али и ако је оваким схватањем дидактике земљописна настава у последње време зпатно коракнула напред, те је и њена васпитна вредност много дорасла, опет је оно остало без угицаја на земљописну наставу у нашим основним школама. Ово се види н из ове две књижице: Зомљописн Краљевине Србије за III. разред народних школа н Земљописа Краљевине Србије и Српских Земаља за IV. разред народних школа, које је написао г. Мих. М. Станојевић и наменио за уџбенпке у тим разредима. Ја сам прегледао обе књпжице и нашао да оне не одговарају данашњим погледима дидактике на земљописну насгаву и то: I. Количином наставног градива. У њима нма много граднва, тако да се опо не може методски обрадити. У I. и II. разреду, исгина, морају се ученици упознати и са поточићем, који тече кроз њихово село, и омањим брдом у близини, али чим земљописна настава изађе изван граница најближе околине, мора се ограничити на најважније објекте. Сам писац помиње у почетку и .једне и друге књиге да ће оне само „подсећати ученике на оно што је најглавпнје на мапи и пгго ће требати да се упамти." Према том задатку који је наменио овим књпгама, он се трудио да буде кратак. Али, кад су и норед таке краткоће обе књиге, као подсетници, иснале тако велике, колико би тек времена требало да се ово градиво у њима обради онако како захтева дидактика. Ако би се хтело обрађивати иоле дидактички, оно се неће моћи све обрадити, а ако се све обради, онда та обрада очевидно не може бити методска. II. Истина у овој великој количини градива и једне и друге књиге има мало и градива културног, али ово не значи још да ће се овим књигама унети и у наше школе културни земљопис. Овакав се земљопис не састоји само у појединим белешчицама о понеким културним објектима, нити се такво градиво сме давати засебно, него се мора са осталим градивом преплетати у самом предавању, тако да се види чврста веза у којој стоји све географско градиво међу собом. Земљопис је „асоцијативна наука" и он треба да новеже поједина знања, која улазе у његов обим. III. У књизи за III. разред Краљевина Србнја подељена је на сливове „да би се могла лакше изучити", како писац вели у почегку књиге ученицима тога разреда. Градиво се мора чланати на мање делове ради обрађивања и бољег схватања, али ово чланање не сме биги својевољно. У овом предмету најмањи делови који ће се обрађивати треба да су геограФске јединке како су оне већ у самој нрироди издвојене својим особинама. Сви делови такве јединке морају стајати у унутрашњој вези, као што стоје у вези делови човечијег организма. На њима (јединкама) треба да се види како пластички облик земље и њен положај угичу на климу и атмосферске талоге; клима, облик и састав земљишта утичу на плодност, а тим и на културно стање; облик утиче на ток река и на саобраћај; и, како од свега овог зависи насељеност, нривреда и карактер становништва. Овакав случај није код поделе у овој књизи. Сливови су овде веома велики и сваки је састављен из више геограФских јединака, отуда ће сваки од њих показивати велику разноврсност. Учепицима ће бити тешко схватити и спољашњу страну њихову, а камо ли да увиде и унутрашњу везу међу појединим географским појавима