Просветни гласник

радња главног просветног савета

541

на њима. Овакои со поделом баш отежава схватање физичких и културнпх односа и тражи се од ученика да уче само оно што је у књизи заггисано, без разумевања. IV. Тако је и са поделом градива у књизи за IV. разред. Ту јо градиво подељено по админпстративној подели Краљевине Србије. Овде се сваки округ сматра као методска јединица и обрађује се као географска јединка. Међугим они то нису, јер административна иодела води врло мало рачуна о природним односима земљишта. Поделом на округе распарчава се земљиште, које по природи чини целину; ту се плааински ланци откидају из своје везе, равнице се иарчају, често се и обале речпе одвајају једна од друге и разматрају засебно. Оваке методске јединице у оквиру административних граница немају природног јединства, јер се састоје већином из разноврсног земљишта, а то баш отежава схватање целокупне слике земљине; ученик не може да добије јасан иреглед о природним односима једнога краја, да се упозна са његовим културним стањем, нити може лепо да схвати унутрашњи однос између земљишта и његовог становништва. Ученици треба да се упознаду и са админастративпом поделом зелље, али ово треба да дође на послетку, пошто је цела земља размотрена са свију страпа по геограФским једипкама. V. Као и сви старији уџбеници и ови полазе од веће земљине површине, ову покажу ученицима у целцн>1, па иосле прелазе на разматрање појединих географских објеката на њој. Ово не одговара схватању детињем. Деца лакше схватају прво поједине геограФске објекте и све појаве на њима, него што ће моћи одмах да схвате тако велике површине. Тек кад се схвати сваки географски објекат редом, како стоји у природи, моћи ће из свију њих да се створи слика читавог једног краја (био то слив или округ). VI. И у једној и друго.ј књизи градиво је свакога слива и округа распоређено логички по једном истом гледишту. Са оваким уџбеницима наставник ће се при обрађивању сваког слива и округа држаги овога угврђеног реда. Истина овакав сгрог, увек доследан распоред градива у једној методској јединици потпомаже памћење учениково, али није ириродан. Овим се распоредом раздваја оно што је у природи заједно, а саставља што је тамо раздвојено. Тако се разматра нрво цела орограФска страна, па хидрограФска, па онда климатске прилике, па, на целом земљишту, Флора и фауна итд. Овакав распоред градива може се употребити само при репродуковању. Тек кад је један већн део земље размотрен, може се тражити од ученика да пам размотрене објекте изнесу у другом реду, да иоброје нпр. све планине, реке, равнице, места и др. Иначе овако распоређивање ирииада пре земл.опису као стручној науцн, а у настави оно скучава наставника у раду, убија у ученицима интересовање и учење механизује. VII. У књизи за IV. разред скоро свима окрузима означена је бројем и величина и становништво. У књизи за III. разред бројеви нису употребљавани, него је за слив Велике Мораве речено да долази међу највеће, слив Дунава долази но величини на прво место, а слив Дрине јоднак је сливу Саве, међутим о величини овога слива и осталих не вели се ништа. И један и други начин нису нодесни да се њима иредсгави величина. У IV. разреду деца ће морати иоред мноштва имена да уче још и бројеве, који ни одраснима не могу увек дати представу о величини. Боље и лакше се даје представа о величини поређењем непознатих географских објеката са познатим. Ово знају сви наставници, и они ће без уџбеника моћи да даду својим ученицима представу о величини и осталих геограФских објеката и лакшо и боље.