Просветни гласник

544

11Р0СВЕТНИ ГЛЛОНИК

XVI. Најзад, као уџбениди у рукама дечијим и са овако великом ценом (по 70 дин. иара) обе књиге имају исти штетан утицај на рад, ред, здравље детиње и материјално стање сиротнијих ђачких родитеља као и сви уџбеници ове врсте, о чему сач опширније говорио са г. П. Деспотовићем у ре®ерату о уџбеницима за науку хришћанску од г. П. Протића. Из свега што је довде речено о овии књигама види се: 1. да оне избором, чланањем и распоредом градива не одговарају захтевима дидактике; 2. да као уџбеници у рукама ученичким наводе и паставника и ученике на механичко обрађиваље овога предмета; 3. да не могу послужити нн као подсетници, јер у њима има вишеградива него што се може обрадити методски; и 4. да су скупе, те отежавају обавезно п бесплатно школовање. Према томе не могу ни препоручити ове књиге за уџбенике у основној школи. У замену за оваке уџбенике требало би се постарати: да се за овај. нредмет израде добре ручне књиге за насгавнике; да се школе снабду великим добрим мапама и геограФски.ч слихама; па, да се наставницима остави да обрађују овај предмет онако, како су се за то спремили. 19. фебруара 1902. год. у Алексинцу. Захвалан Главном Просветном Савету Влад. Д. Стојановик ароф. Учитељске ПЈколе РеФерат г. Ј. Ердељановића о Земљопису за III. разред гдаси: Главном Просветном Савету Према акту Главног Просветног Савета СБр. 45 од 4. окт. ово годинечаст ми је поднети своју оцену о Земљоиису Краљевине Србије за III разред народних школа од Мих. М. СтанојевиКа, учитеља. (Београд, 1901.) Првим утиском својим ова књижица показује, да је уложено прилично труда око њене израде. И писцу се доиста не може порећи прегледност, па према томе и добар распоред материјала. И обим уџбеника, изузев неке недостатке, добро је подешен за ученике III разреда основних школа. Има даље доста добрих слпка и карата, које су неопходно помоћпо средство уз уџбепике из гзографије и народне историје, нарочито у нижим школама. Величина слова и начин штампања такође одговараЈу захтевима за школску књигу. Али у иојединоетима овај уџбеник има па жалост много недостатака и погрешака. Пошто их је повише а и доста су разноврсне, незгодно ми је било да их групишем по сродности, него ћу их прегледати редом по странама.. Тако на страни 2-ој, кад сам прочитао прву тачку — гикола — где се говори о томе шта је школа, шта су учионице, ходници, школско двориште и школски врт, очекивао сам, да ће се у другој тачки затим, о странама света говорити у одпосу према школи и учионици. Међутим учионица се тамо и не помиње. Каква смиела има онда овакав почетак, ако се оријентовање ученика по странама света не доведе у везу с учионпцом, школом итд. ? На 4. стр. говорећи о видику писац каже: „Кружна пруга, у којој нам се чини да се небо и земља саставило, зове се видик ." — То није видик,.