Просветни гласник

радња главног просветног савета

545

него је то видиков круг или хоризонат, а видик је део земљине новршине, који је обухваћен видиковим кругом. На 6. стр. говори се о размеру, али није казано оно што је важиије: како се размер представља, или бар да је гдегод означен, те да учепици виде. — Даље међу знацима за обележавање на маои, каже ое : „Град (варош) се обележава тачком са два круга. а Ово зре свега није тачно, јер је и сам г. учитељ на 8-ој страни надртао друкчији знак, а друго: то се тако не сме казатн, јер ученици могу пре разуметн, да су тачка и та два круга једио поред другог а не једно у другом. То исто вреди и за остале одредбе о представљању градића, манастира, бање итд. Међу цртежнма на 8-ој страни има и једна: мааа. Изгледа да је на •гој мапи писац хтео представити Србију. Али је Србија на овом његовом цртежу добила такав облик, да је понеко, бога ми, не би лако познао. На 9. сгр. налазимо ово: „ Равница се зове земљиште, које није ни мало узвишено. и — Ја мислим, да је и писцу познато, да има и врло ви•соких („узвишених") равница. — Ни долина не мора бити „узана равница ■са стрмим странама*, како он каже. На 10. стр. стоји: „Падина или страна се зове оно растојапе између врха и иодножја ." Не сме се рећи, да је то растојање, јер је оно пре свега погршипа, а осим тога и реч растојање има више апстрактно значење. — Место аодножје боље је употребити другу народну реч: аодина иошто је значењем нриближнија географском називу, који је овде нотребан. Место уточице — на стр. 11. — много је правилније име: аритоке. Отока није река него је речни крак. На стр. 12., где се говори о језерима, стоји: „Језера се обично налазе на планинским долинама са свих страна ограђеним или по провалијама на висоравни." — У овој једној реченици има три ногрешке: прво, језера се не би „ налазила " на доланама него у долинама; друго: то никако нису долине, него су котлине и увале; а треће: реч аровалија није нигде објашњена и ја сам не разумем, шта иисац хоће њоме да каже. Према ономе што провалија обично значи, она тешко да би могла бити место језерима. — Језера, из којих вода отиче, не зову се речним језерима, јер су речна језера нетто сасвим друго. На 13. стр, г. учитељ каже: „Пруга, која дели воду за два слива, као оно слеме на крову, зове се вододеоница ." — г 1удно је доиста, да се и сад .јога нађу понеки, којима је, п ако постоји леиа и у научној географији већ усвојена реч развође, опет боља вододеоница, скрпљена према немачком 5Ша[}егјф »и >е ! На 17. страни је израђено пет слика, којиаа се показује неколико врло познатих занимања људских. Ни на једној од ових слика немају ученици да виде нешто што већ нису видели нити имају на њима шта да науче. Могле би дакле слободно изостати. На 20. стр. сва три нрва става у почетку Посебног Земљониса а тако исто и пети и готово цео шести став није требало написати. Ту се нрича, шта има да се пређе у III разреду, шта се прешло у I и II разреду и како ће нас овај уџбеник подсећати на оно што је најглавније на мапи. Међутим све то има сам учитељ усмено да каже својим ученицима, а из тога ученици немају шта да уче, те да се мора уносити у књигу. Исто то вреди ји за први, четврти и пети став на 21. страни. просветни гласник, II књ. 5, св., 1902. 37