Просветни гласник

546

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

На 24. страни каже се, да се долина Баначке Мораве делн на неколико иоља, али нигде није објашњено, шта зовемо пољима. То је требалобар на овом месту учинити. — Зашто Нишава није увршћена у слив Јужне Мораве? Томе не видимо никаква разлога и шта впше сам природни ред. изискује да се о Нишави говори на том месту. На 29. стр. стоји, да је место рођења Кнеза Милоша: Добриње, и на 70. стр. иста погрешка: „у Средњем Добрињу." Оиште је познато, да се тосело зове „Средња Добриња. — Међу предеоним називима каже се: „Цео овај крај, кроз који протиче Голијска Морава, назват је јотп од старих времена Стари Влах! Ово нити је тачео ннти је одређено казано. Ннкада сецео слив Зап. Мораве није звао Старим Влахом, а данас се рачуиа у Ст. Влах само узани планинскн иредео у јужном делу њена слива. Према томеи од свих оних иредела, које нисац убраја у Стари Влах (Драгачево, Др. Гора, Качер, Гружа, Подибар и Надибар) сад ниједан ту не спада. Али да поменемо још и ово. На другом месту писац сам себи протнвуречи, јер на стр. 57. каже, да Стари Влах чини „извориште Голијске Мораве." Даклеовде исту област смањује само на извориште, докле је тамо ироширује ла цео слив ове реке. Иа 30. стр. и на неколико других места помињу се Кучајске Планине г а овамо на свима картама у овој кљизи стоји заиисано: Подгорачке Пл. Шта мисли нисац, да се зове Кучајем? - Кад се у књизи важе: „Овај слив је ао иоложају врло раван," и кад у целом посебном земљопису налазимо натписе : иоложај и иланиие — то значи, да је пнсцу иоложај истошто и висинска разграна. или висински облик. Међутим то се двоје не сме једначити, јер се иод положајем разуме само однос ирема висинским облицима земљишта а не и сами облици. На 32. страни имамо једну врло малу слику Крагујевца. Ова слика. нема никакве вредности, јер ништа не показује до обичан ред кућа. На 33. стр. требало је међу пределима у сливу Велике Мораве још поменути, да се непосредни слнв њен зове Моравом, и према томе и Шумадија не донире до Велике Мораве него до тог њеног предела. Изненадило ме, кад сам на 37. стр. прочитао: „Водоиађа Колубаре".,И ако је и сам писац напред одредио и свуда говорпо, да се то зове слив, сад наједаннут иомиње ученицима водопађу, реч која је сасвим рђаво скована и већ давно избачена. На 37. сгр. се каже, да је у сливу Колубарину здравље народно много лошије него у другим крајевима, док се на 39. стр. оиет код истог слива. каже „Народ је здрав" итд. На 38. сгр. стоји, да. у Петми^кој (треба Петњичкој) Пећини има много кречних леденица. Ја израз кречне леденице још нисам до сад чуо, и кад бих ове речи хтео буквално тумачити, никад се не бих сетио, шта т.о има да значи. На 44. стр. Црни или Кривовирски Тимок — има право име Црна Река, а остала му се имена врло ретко употребљавају. У Нишавину сливу — на стр. 49. — требало је поменути и знатна поља: Пиротско и Белопаланачко. Стр. 52. — Наш дунавски теснац не зове со Дунавском Клисуром нити би га тако требало именовати, јер Дунав има још својих клисура, а ова има и своје добро иознато име. — Овде ме.још изненађује име: Голубипске Планине! Зар се ни у XX веку још не можемо да отресемо овог имена?!-