Просветни гласник

РАДЊЛ ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

549

РеФерат г. Ј. Ердељановића о Земљопису за IV разред гласи: Г<лавном Просветиом Савету, Част ми јо па основу акта Главпог Просв. Савета СБр. 69 поднети своју оцену о Земљоцису за IV разред основне гиколе од Жих. М. СтанојевиКа, учитеља (Београд, 1902!). Књига је подељена на четпри одељка, које ћемо редом прегдедати. У I се делу Земљописа говори о Србији уопште: о њеннм физичким особинама, о културном стању, о управи и подели грађанској, црквеној и војној, о путовима и прелазима, о народу птд. — дају се дакле општа, корисна знања. Али се овом ооштем делу има много да замери. Пре свега,. физички део, као најглавнији, треба да је бар два пута отиирнији, да је у њему све лепше изложено и да има правилнијега распореда. Овако пак не могу да разумем, откуд овај ред чланака: на страпи 8. и 9. говори се о лековитим водама и о аутовима, после о равницама, па затим о ирелазима на граници. Или на стр. 10, где је још чуднији распоред: најпре долазе ириродне леиоте, затим клима, па манастири и тек онда ириродни ироизводи. Какве везе имају манастири са климом? Још има ту и доста других недостатака разпе врсте. Тако: На сгр. 3. писац разлаже, како ће се Краљевина Србија у IV разреду изучити опширније него у III и како ће нзучавање ићи друкчијим редом него у III разреду, како се у III разреду „полази од целине, иа се после прелазе поједине области и покрајпно наше земље" итд. — На што све ово? Сваки ће учитељ то својим ученицима сам усмено казати. А све што се више узгред казује па предавањима, не улази и у књигу. Ученици немају из овога ништа да науче. На стр. 4. каже, да је земљишге у Србији „испреплегано брежуљцима и бреговима." Треба замислити, шта разумемо под именом брега и брежуљка, па ће се увидети, да земљшпте пе може њима бити испреплетано. На истој страни каже, да са северо-источпе стране прелази у Србију једна иланинска греда као огранак од Кариата. Не прелази само једна греда него је то цео сплет (систем). На карти се леио види, колика му ја ширина и колико је у њему засебних венаца или греда. На 5. стр. позната планина у Посавини код њега се зове Влашнћи; исто је тако зове и на стр. 27. Ми знамо само за нданину Влашић. Изиеђу Космаја и Авале долази му „планина Вис". То није нланина, јер једва нрелази 400 мет. висине. А таких висова има у Србији врло много. На што онда и овај помињати? Од планина јужно од Јастрепца (стр. 6) соменуте су само: Карпипа и Голак код толиких других. — Тако и у Источној Србији поред Дунава има још планана, које би баш требало поменути. Изнад Књажевца је, каже, Давидовачка иланина. Нисам досад чуо, да је то нека знатнија планина., којој би и у оваким уџбеницима требало дати места. На картама она и не постоји. Планина Озрен је код писца и у једном и у другом ланцу поред Моравице, т. ј. и с десне и с леве стране те реке. Или су му то нека два Озрена? И овде се види јасно, да писац није ни мало пазио, гата ће рећи. На 10 сгр. имамо једну бесмислицу у натпису: „ Природне леиоте реткости" / Где се говори о ирелазима на граници, требало је да се каже и у коју се државу на појединима од њих прелази.