Просветни гласник

548

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

На 59. стр. има: „Србину је било тада врло тешко живети. Оии беху у ропству Турскоме." У првој реченици се каже Србину —■ једнина, а у другој они — множина. И још је Т урскоме написао великим Т. На 57. стр. стоји: „По величини износи скоро као и западна Србија" место „КОЛИКО и Западна Србија. На 76. стр. каже: „После тога почне радити на уређењу војске и снабдевати исте оружјем." Ко су или шта су то исте? На стр. 77.: „Наши суседи Бугари, повредили су били уговор који постоји између држава и који треба све државе да браие и заступају." Ова је реченица само један нример непотпуних и за децу магловитих објашњења, каквих има још неколико у овој књизи. Од погрешака нротиву језика и правописа да наведемо нпр. ове : „Хум је узвишење земље " (стр. 9); „скоро у делом слпву Голијске Мораве влада јужни изговор (28); „с џбуновима, дрве&има, " (13); „ сразмерно су родне" (38), а реч сразмерно деца не разумеју; „ искочи му срекг" (72); видити (46); примећено (46); искључиво (28) итд. Даље сви знамо значење нашег глагола налазити се. А он се у овој књизи врло често употребљава као германизам (јкђ БеЈтћеп) у смислу: бити, постојати, стојати итд. — Осим тога има несрпских речи, које се нису морале употребити, нпр: активни, армиски, Фигуре, патосане, приватан, сачињава]у и др. Врло је честа правописна погрешка, што пише великим почетпим словом ову врсту присвојних придева: Мачванска (42), Колубарска (42), Савској (35), Дринским (36), Голубачка (52), Аустријски итд. Реч Јаничари пише редовно великим словом, а херама (28) је написао малим. Даље је недоследан у писању особних имена, која су састављепа од две речи : пише и Суха Плапина и Суха планина; налазимо Стари Влах и Врањска бања, Нпшка бања, Поречке реке, Кутинске реке итд. Поред тога што сам писац не располаже добро знањем интериункције још су се услед небрежљиво држане коректуре задржале и друге силне погрешке у интерпункцији. Услед те непажње поткрале су се нпр. и оваке грешке: сантиме-тром (стр. 5.); „у Источној" (стр. 56.) а треба: „у Западној Србији;" на стр. 40. стоји: „Од утока Дрине сливају се с десне стране у Саву ове знатније воде." И тек на другом листу затим набрајају се те воде и ако су се могле побројити одмах у продужењу ове реченице, — итд. На послетку да замеримо и ово. У школској књизи, а нарочито кад је намењена деци, не смеју се речи скраћивати, особито ако се то скраћивање нарочито не објасни или не устали. Међутим је у овој књизи пуно таких недопуштених скраћивања, нпр. исир. цртама (6); сра. јунак (54); из I Сриског устанка" ; сри. народа (72); нар. иозоришта и нар. позоршптем (75); окр. варош итд. Махпе су дакле овог Земљописа доста осетне. Али би ипак било корисно, да ова књига уђе у школу, јер има једну страну, која је прилично препоручује, а то су већином добре карте и слике, а осим тога поменуте су и друге добре особине. Зато молим Главни Просветни Савет, да стави у дужност иисцу г. СтанојевиЛу, да ове иогрешке, колико је год могуКно, бар сад исирави, кад је иохитао иа штамиао књигу ире но што чује мишљење о њој. И ако буде иослушао овај савет, могло би му се доиустити, да Земљоиис уиотреби, и то само ове године, као уџбеник, а до године да штамиа ново, иоирављено издање. У сваком другом случају ја бих био иротиван уиотреби ове књиге у школи. Јован Ердељановић