Просветни гласник

766

ПРОСВЕТНЦ ГЛАСНИК

земља ла врло различне начине представити, и у толико дакше да одвојн географско представљање од голих знакова за представе. Ово би пак онда било од користи, кад бп се објашњење дадо не само поврншо, него бољим разгледањем посебносги, али то не сме бити без објашњења и упутства од стране учитеља, а за ово њему недостаје времена. Али не само код објагањења појединих карата, него се и при њиховој уиотреби непрестано јављају неслагања у погледу на размер, нултимеридијан, начин представљања, избор грађе ит.д., услед чега се учитељ спречава и омеће ток наставе. II налажење (отварање) нојединих карата захтева код различних атласа много више времена, него кад сви ученици имају једнаке атласе. Даље, учитељ много теже дознаје да ли су сви учениди заиста нагали тражене карте, о чему се иначе може уверити само једним погледом. Јога настава се са.чо онда може с успехом ослањати на атлас, ако учитељ сасвим тачно зна пгга се у атласу ученичком налази, а шта не. Ово је нак могуће само онда, кад сви ученицп имају једнаке атласе; јер се од учитеља не може захтевати, да су му у сваком погледу познати сви атласи који се у разреду унотребљавају и да он на памет зна, који ученик има атлас од ХЛегске шк1 ОаеМег-а, који од Већез-а, и т. д. Тиме се хоће да докаже како је штетно кад ученици једног истог разреда имају различне атласе; зато треба да престане та уобичајеиа трпељивост атласа која је у стању да буде само од гатете по геограФску наставу и да покаже како се она рђаво нредаје. Јер одатле излази као истина, да је се атлас у оиште врло мало употребљавао, да је то и сада и да се настава зидовољава с посве површним упознавањем с истим, у место да-се он употреби да би се нотпуно разумела карта. Дођу ли једном сви учитељи на тд, да атлас правилно унотребљавају, онда они неће трпети употребу различних атласа у једном разреду, што је то случај с разним уџбеницима и читанкама. Желети је, да и гаколске власти иду на руку учитељима и просто забране употребу различних атласа у једном разреду. Бри употреби карата мора бити иосгуаности, и то како у погледу на следовање појединнх карата у настави, тако и у погледу на обим онога, гато се има на појединим картама прочитати. Нека учитељ најпре обрађује само такве карте, које не иду одвише у онширност и тек поступно теже; нека с почетка тражи да се на карти само оно прочита, гато ученици налазе без велике тешкоће и тек онда да захтева теже, погато су прегали преко првих тегакоћа у читању карата. Да би се показала узрочна веза геограФских објеката и односа, мора се дотле чекати, докле се ученици прилично не извежбају у читању карата. Учитељ се има служити при читању карата развијајуАим наставним методом и нри томе увек полазити од начела: што ученик може код аажљивог иосматрапа карте самнаКи, то му се не треба унаиред казати