Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВД

767

Нека учитељ само једном опроба да буде без ручне књиге, а да се чисто карте придржава и да допусти ученицима да сами на карти налазе главне особине природе земљшпта, тада их он прпнуђава да траже и вавикава да нешто мисле код слике картине. Оваквим околишним путем ће много више постићи и сократичким ће методом моћи развити код самих ученика науку о земљи. Али у читање карата не долази једино читање истих, него и читање „између редова," као и подобност у представљању и оиисивању онога, што је с карте прочитано. Ова подобност опет може се постићи тек дугим вежбањем и учитељ мора употребити сваку ирилику да вежба ученике у читању карата не само у школи, него мора тежити да ученике упути и на то, да се и код куће спремају у настави не из књиге, него из карте. Ово последње је с почетка врло тешко постићи, јер је ученику много лакше да научи задано из књпге, него трудно да тражи на карти оно, што се у књизи већ налази. Нека дакле учитељ у свакој прилици опомиње ученике да уче само на карти и нека покушава да им објасни корист оваквог поступања. Ово најбоље бива тиме, ако он уреди сво.ја предавања тако, да се ученик не служи само уџбеником, него да се мора пружати и за карту, па да одговори захтевима учитељевим; исто тако боље је да се задаци, који се ученику задају да их код куће реши, састоје у питањима на која се може боље с карте одговорити него из партија у уџбенику. Ка читању карата даље долази, да ученици задобију извесну вештину и у читању на иамет , т.ј. да се могу и без карте оријентисати у положају појединих геограФских објеката и томе подобном. Учитељ мора дати ученицима прилику да се и у овоме добро вежбају, а то је најбоље код пропитивања. Последња и најважнија тачка, да би ученици задобили вештину у читању карата, лежи у сам.ом учитељу. Он мора умети на нравилан начин предавати географску наставу, а нарочито да је спојп с картом. Зато он не сме са своје стране ништа изоставити, како би био у иоложају да свој задатст иотиуно изврши. Пре свега је за ово потребно, да је он сам добро спремљен у читању кзрата. Најбоље средство да се ова нодобност добије, јесте темељно сиремање за наставу. По себи се разуме да се ово не сме само у томе састојати, да се летимице прегледају дотичне партије у уџбенику којега се учитељ држи и који и деца имају у рукама, него он мора своје лрипремање црпсти из дубљих извора, нарочито мора потпуно да влада картом, што је само онда могуће, ако се и сам на карти спрема. То ће му с почетка свакојако ићи прилично тешко; али нека он то само чешће чини, на ће брзо увидети да је могуће и да је овај начин спремања много интересантнији од учења из књига. Он ће. радн допуњавања и књигу узимати, како не би ништа, што се не може на картп прочитати а што је важно, нревидео п запоставио. Неопходно је још