Просветни гласник

ОДБНЕ И ПРИКАЗИ

769

■облицпма глагола бити (бивати), док грчки, изузев М. ех. и три четири медијадна гезр. иасивна случаја, и датински језик, изузев активие радње које се представљају насивни?л облицима (депон. глагол.), казују сва та значења простим облицима. Изузетно, управо из стилистичких разлога, грчки језик представља описано, сем споменутпх, и та значења, и тако добија сличие склопове нашима. Поред те службе, да с личним облицнма чини целине, прошасти придев често сам служи као лични облик и не може имати нити мењања по падежима, бар у главном, нити оних разних значења (темпор., каузално, и т. д.), те се тако издваја за себе између осталих партиципа. Управо он је по свему глаголски облик, а само је придевско у њему то, што казује род, број и падеж свога подмета, дакле први, и што се од извесних глагола употребљава као придев и мења по падежима. Да видимо сад како ту његову прирочну службу тако и те придевске особине. А. Састављањем глагола јесам (сам, си итд.) или личних облика глагола бити с прошастим придевом постају ови глаголски облици: 1) Рег/"есШт: Одредио је 1 ) дан у који ће судити 6ст-к ПОСТДЕНЛТ«. ( ТЕ&еМЕГ, сопбШш!) ДКНк. В-К НТ.Ж8 ^ОШТГГ-к еждитн. 'Еуш го лдауџа е1џ1 тоВто беддаксод. 0\)го1 еХеуог отс, 'Ада1од ледеиуолд е 1ц. Ови говораху да је Арај аобегао.

') ООлпци ;је и су радо ое изостављају у више ирилика; а) ако је иза њих заменица се: Он се теби падао. 1>) у почетку приповедања. а и иначе: Био један цар па имао два сина. Била два брата заједно у кући, иа један све радио, а други једнако бесао■сличио и готово јео и аио. — Други је тои негде у шу.ми био сакривен, па га сад чашли и оаравили. бхгр^кшнлх бдамг (рессаук) к оумр^ктх. с) у народним песма.ма и носдовицама: Кад то чула госпођа краљица, она њему тихо беседида. — На њему је чудно одијело: вроз чакшире ароиала кодена, кроз рукаве ароаали лактови, кроз капу му перчин ароаануо. — Врада нарасла, а памети не допела. — Било иа и арошло. — С врагом дошло, с врагом аошло. — Бог дао, Вог узео. Из посдовица лако је закључити, да овога бива и у ускдицима: Хвала Богу, дошао Милош! — Дакде умро деда! И код других лица овог скраћивања бива: заборавио ја, шта сам му казао, па не умем да се нађем. — Тако једном аошли ми у лов, док ево ти човека пред нама. — Ја се машпм руком, а то нема главе: заборавио је (гдаву) на водп. — Не могу да вврујем: ти њега ареварио! (ви њих преварили!). *