Просветни гласник

794

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

II. Пратња је свршена. Носмртви остади многоуваженога првога управитеља Учитељеке Школе преданн су матери земљи у Крагујевачком Гробљу. Школска година је свршена, испити положени и настаје велпки одмор школски. Али за многе од нас, који бесмо сиротнији, те беше тешко да довршимо гимназију и идемо на Велику Школу, ово не беше одмор, но права брига: куда ћемо? У Богословију, за свештенике; у Земљоделску Школу (у Пожаревцу), за неке економе безземље; у „Академију", за официре; или у Учитељску Школу, за добре и народне учитеље. И сваки се одлучиваше но својој наклоности. Алп за нас неколицину, готово најбољих ђака, не беше премишљања. Ми се бесмо већ тврдо одлучили напред. То беху готово сви опи који беху слушали Стевин говор о покојноме Карнћу. Истпна, Карић је умро; али је остала школа његова на доброме гласу, остали су сви наставници и остао је заступник његов — Стева Д. Иоповић ! И то беше доста. И ми се доиста јавимо, и бисмо примљепи у Учитељску Школу. Од почетка школске 187% па до свршетка године 187 3 / 4 Стева је био проФесор Учитељске Школе и предавао нам је: Нсихологнју, Педагогику с Методиком и Школски Рад. И мени се чини, да је ово време на јједријега рада у овој школи. Она беше тада интернат, а ученици беху одабрани, јер се јављаху многи и из старијих разреда гимназије. Њен други управитељ, сада такође покојни, Сима Живковић, беше добар администратор н снабдеваше школу свима потребама. II остали наставници рађаху беспрекорно. Али се признати мора, да је Стева био Д )ша школи. Ово беше нрвенствено педагошки завод, а Стева беше једини педагог у њој. Он предаваше све педагошке предмете, као најважније у овој школи, и даваше правац свему. Отудајешкола носила чисто тип његов, и ако њоме управљаше други. III. 0 раду Стевину у ово време могло би се много говорити, и ми не сумњамо да би то све било од голема интереса за велику већину наших читалаца. Али се у овоме морамо ограничити овом приликом на најмању меру. У Психологији Стева се држао Венека, дакле емпирискога иравца. Све је почињао прпмерима и из примера изводио психолошке законе. За нас почетнике, без Физиолошкога знања, ово беше једино подесан начиа. Зато и беху часови Психологије за нас од највећега интереса. Тада, први пут, ми почесмо да улазимо у тајне духа човекова. Стева је то необично умео да омили. Продирући и сам дубоко у душу човекову и њене појаве и наводећи јасне згодне примере, у којима ће се оне видети, Стева позиваше и ученике, да сами траже примере и изводе законе. С тога је сваки