Просветни гласник

НЕКРОЛОГ

795

осећао, да с његовим предавањима не само сазнаје више, сазнаје оио гато није знао, него да расте, да јача, да може и сам нешто да изналази и ствара. У Педагогији Стева се држао Дитеса и Кера. Баш тада беше изишао превод Дитесове „Теорије Педагогије" од Мидорада П. Шаппаниаа. Превод беше доста слаб, те га Стева исправљаше, а местимице додаваше читаве пасусе, што беху при превођењу изостављени. И Стевине поправке и превод оиога што беше изостављено показпваху не само велику тачносг него и спрему јачу, стручност већу но што беше у преводиода. С Дитесом Стева се познавао и лично, јер је дуже време пробавио на његовоме Педагогијуму у Бечу, и одвише је поштовао овога одличнога педагога и неуморнога борца за права школина. Кад њега номене, била су му пуна уста и чисто се осећао још јачи... У Методици Стева се држао чувенога немачкога практичара Карла Кера, управитеља Учитељске Школе у Готи, где је Стева дуже време ировео као државни питомац, спремајући се за посао, који му је ево сада пао у део. Он беше превео и чувено дсло његово „Рад у школи", који баш тада беше изишао 1 ) те нам је Стева по њему предавао Методику. Превод беше тачан, те пе беше попр*авака, алп при свем том Стева се држаше само онога реда, који беше у Кера, а предавања му беху потпуно слободна. Увек је беседио као с какве предикаонице, живо, слободно и с осећањем, кроз које увек провејаваше нека збиља, строгосг и одлучност. У Раду Школскоме Стева је просто тријумФовао. Сваки покрет на њему, у сваком предавању, из свакога предмета, показивао је, да се Стева најозбиљније спремао за овај посао, који му је сада пао у део. Од обичнога нашега великошколца, од ђака наших школа, у којима, свима, провејаваше метода „одавде-довде", метода глупога механизма, да изиђе овако широк и поуздан методичар, овако темељан педагог и велики реФорматор : то доиста показиваше велику вредноћу, неуморан труд, озбиљну спрему и — великн дар! И Стева све ове особине показиваше и сада, као проФесор. Он беше оптерећен грдним пословима и евршаваше их све на време, тачно и најмарљивије. За њега не беше речи.: нисам „стигао", нисам могао да „доспем". Брз као увек, он је стизао за све, а тачаи до скрупула и педантцости, он је сваки посао свршавао најтачније. Њега није мрзело, њему није било досадно, да по

На немачкоме ово се дело зове: »Ргаххз <1ег УоШззсћиТе*. Стева то преведе са зПрактика Шкодека.* Ади му се не свиди, но запита мајстора у српскоме језику I. М. Ђ. Милићевића, како да ово каже боље. — Каква »Практива Школска«, Бог с тобом, Стево! Ко би ти то у нас разумео? Него кажи лепо, српски: Рад у школи! — Врло добро! одговори Стева и онога часа превуче »Практику Школску« а по аише ае .напише »Рад у школи. (<

5 / %