Просветни гласник

796

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

нека иредавања прегледа и но 3—4 пута. И ако би се тада и наљутио, то не би било с тога, што се вему чини толика досада, него гато се има посла с тако глупим створењем, које сутра треба да нросвећује друге. Он не знађаше ни за какве домаће сметве, које би га ометале у вршењу службених послова, у вршењу дужности сво.је. И ако му се у то време беше родила јединица ћерка, и ако је и он имао пуно непроспаваних ноћи, ипак он не знађаше за умор и никад није од својих часова изостајао. 1 ) Голему марљивост и дар за посао свој Сгева је показивао и тиме, што се у самоме практичноме раду школскоме осећао тако поуздан, као'да је годннама радио у основној школи. Сваке године у почетку Рада Школскога он је сам држао по неколико угледних иредавања, и ако су млађи ученици хоспитовали по читаво пола године на предавањима својнх старијих другова. И ово доиста беху права угледна предавања. Оч је хтео, да и спремом за предавање, и припремом очигледних срестава, и употребом њиховом, и начином развијања, и давањем питања, и тоном, и целокупним држањем доиста да пример својим ученицима у ономе, што су у Методици учили и што се сада од њих тражи. Па, и ако они беху готово без мана, опет их је он износио пред ученике своје на претрес, онако исто, како ће се после претресати (критиковати) и њихова предавања. И ако нико од ученика није имао ништа да каже о предавању његову, онда је он имао. Он је излагао: шта је желео, како је изводио, чиме се послужио, колико је успео и шта би још боље и више могао да уради. II ово признање, ово беспристрасно процењивање себе сама и свога сопственога рада, нама је послужило као снажан морални покретач, да своје мане и своје грешке не кријемо, већ да их признајемо и да се старамо да их поправљамо, и да доиуштамо, да нам их други каже у очи, иа, место љутње, да му будемо захвални. И што је основна настава у нас оволико коракнула унапред, заслуга за то пеоспорно припада највише Стевп. II за Србију и њену основну наставу срећа беше баш у томе, што Стева беше овако јак практичар, толико јак, да га до сад у нас нико није ни сгигао а камо ли претекао. Чист теоретичар, па ма колико он Јак био, не би никад успео, да учини оволики преврат у настави, колики је учинио Стева.

Долази свршетак школске 187 3 / 4 године. Ношто су положени сви испити, Стева се одлучује, да остави Учитељску Школу! А ми смо видели, шта је он бао у њој, и можемо погодити шта ће она бити без

Ј ) Још је доспевао, да води татан дневник о умнои развитку својега детета. Из тога дневника он нам је иосде, згодном приликом, у Психологији износио поједина места, те смо се тако поступно уводидп и у Психологију детиње душе.

IV,