Просветни гласник

НЕКРОЛОГ

797

њсга. С тога ће се сваки с интересом и разлогом запитати: зашто је то Стева учинио? Ни мало се не устежем, да и овом приликом изјавим: да су разлози за ово били чисто иодитички. Политика, која је много што шта у нас локварила, ночела је да нагриза корен и овој младој установи. Противу владе беше се тада подигла јака опозиција и у Скупштини, која 4. беше у Крагујевду, и у јавности. Тада се основа у Крагујевцу удеоничка штампарија и покрену опозицнони лист „Јавност", који оштро критиковаше ондашње политичко сгање у Србији и нападаше на рад владин. Главни сарадник „Јавности" беше пок. Св. Марковић. Чланди # у њој беху силни и сензациони, тако, да влада не могаше да остане према њима равнодушна. Полиција забрањиваше сваки други, трећи број и најпосле пронађе да су у одбору исте штампарије и два чиновннка, и то: војник Сава Грујић и проФесор Стева Д. Поповић. Саву „ражаловаше" одмах, али Стеви не учинише ништа, било с тога, што беше сувише јак и незаменљив у своме положају, било с тога, што не налажаху толико кривице у њега. Али, што није било јавно, то је било тајно. И ако .је ондашњи Министар просвете Д. Матић, који је и основао Учитељску Школу, по< знавао Стеву врло добро, јер му је пре постављења за ову школу био у МиНистарству Просвете десна рука скоро две године, ипак га не могаше одбранити од својих другова у кабинету. Управитељ пак беше и лични и начелни нријатељ и министру просвете н министру унутрашњих послова Радивоју Милојковићу. Све ово чињаше. да Стевин положај беше врло неповољан. Он не беше од онпх, који умеју и могу да ласкају и лавирају, већ беше отворен, слободан и самосталан у толикој мери, да би, као оно Хус, био кадар, да за уверење своје оде и на згариште. Видећи све ово, осећајући да се и у самој школи покушава, да му се л ноткопа углед код ученика, налазећи да више није здраво земљиште за миран развитак школин, јер већ беше искрсла прва „буна", која беше нанерена против „шпијунаже", која хваташе међу ђацима Стевине пријатеље и кажњаваше их буд за што, а Стеву и његову педагогију јавно С" оговараше пред ђацима !.. Стева нађе, да је, у оваким приликама, које ни мало ниеу ногодне за озбиљан рад, најпаметаије уклонити се с овакога мегдана, и оставити непријатељима, да огледају како је без њега. Зато 25. Маја 1874 године да оставку и оде поново, сада са женом и дететом, у Немачку 1 ). Овом Ј) А шта је бидо с Учптељоком Школом Оез њега, то сви знамо. Она јо дочекала: да идуће годиие предмете његове, најважније у ово.ј жколи, предаје његов лански ђак; да се у ђака породи толико незадовољство, да се буне што им се не даду ^шдофјанке,« да се свађају и с полицијом, и војском, и управитељем, и проФесорима својим, тако, да долази до отпуштања читава два разреда и најпосле до укинућа интерната и пресељења школе у Београд.

/ I