Просветни гласник

798

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

приликом ионово је обишао све важније Учитељске Школе у Немачкој и још боље се упознао с радом и уређењем њиховим. Из Немачке је одржавао живу преписку и с неким ђацвма својим и с нама који пе бесмо више ђаци, и мољаше за извештаје о свему. У једноме писму мени вели:... „Жао ми је школе; жао ми је и ђака. Али ја могу јасно да појмим у каквом су положају. У нас има много које чега трулога. Али ја се иадам, да ће у скоро доћп време, када ће се свакоме смети јавио креснути његова мана, па ма шта он био, и моћи живети као поштен човек"... У осталом, Стева увек беше овакав слободњак. V. Идуће 1875 године Стева се вратио из Немачке и био је постављен за секретара у Министарству Просвете, у ком је звању провео до 11. Августа 1877 године, када је постављен за управитеља Учитељске Шк оле која се тада из Крагујевца пресели у Београд, „под јачи надзор", и иретвори у екстернат. По предлогу Стевину бише примљени сви ђаци из отпуштенога I и II разреда, иа чак и „коловође" буне и то у стариј и разред, II и III, те тако школа у Београду одмах отпочне с три разреда: I, II и III. Али већ 10. новембра свп наставннци, па и многи ђаци морадоше да се одазову другој дужности. Сви бише позвани на војену дужност, па и управитељ, и осташе до 1. Марта, када школе, по свршетку другог рата, отпочеше ноново. Идућа 187 8 / 9 школска година текла је без прекида, али је за Стеву лично она била најтежа и најцрња. Његова добра, у сваком погледу примерна, другарица беше тешко оболела и Стева, не смејући је остављати саму, мораше чешће осуствовати и неколико пута му је одређивана замена. И 1879—1880 почела је и текла у реду, али је Стева остао управитељ ове школе само до 11. Марта, а тада буде премештен опет у Министарство иросвете за секретара, а после две године за реФерента за основну наставу. И од то доба Учитељска Школа је без Стеве. Али осуство његово она је и овом нриликом јако осетила. Нити је било више у њој онога практичнога духа у спремању за учитељски позив, нити је било онога строгога реда у заводу; и у скоро се опет јављају — „буне" или нереди ђачки. Шта Стева вређаше Учитељској Школи и колики су губитак осећали сами ученици ове школе у одласку његову из ње показује најбоље она карактеристичиа оидашња оцена њихова: да „Стеви треба дати министарску плату, али да остане управитељ Учитељске Школе"... VI. Рад Стевин у Министарству Просвете грана се у више праваца. Његовим утицајем и сарадњом донесен је чувепи (Новаковићев) закон о основним школама од 1882 године, којим је нроглашена основна.

%