Просветни гласник

II Е К Р 0 .1 0 Г

801

лпст доиста временом постао средпгате свега онога, што се ради за јавпу наставу и просвету нагаега народа". Тако ће и „садржина листа бити не само разноврснија, запимљивија и пунија, него и много осветљенија и сдободнија од једностраности, ако се око њега прикупи гато вкгае и познатијих научних спага, које ће од своје стране и овим путем порадити на олтару народног образовааа". Ово неколико речп наведосмо те де се види не само какав је правац провејавао у уређивању овога листа докле га је уређивао Стева, него и колику је важност он иридавао не само листу него и великој ствари народпога просвећивања. И „Просветнп Гласнпк" за све време Стевина уређивања доиста је и одговарао овоме правцу и програму свога првога уредника. Он је у то време најнунији најозбиљнија рада на просветп народиој и на поправци наставе по школама. У то време. заједно с „Просветним Гласником", установљен је и Просветни Савет, у који су ушли најбољи радници на књизи и просвети нашој, и његов је рад био веома обилан, а „Просветни Гласник" га је рсдовно публиковао, и то на време. Занимљиво је и то, да је тада „Иросветни Гласннк" излазио два пута месечно, и то-увек тачно и на време, доносећи сву радњу просветну брже и тачнпје но и један други лист. Гадови у њему у ово време одликују се доиста озбиљногаћу и једрином. Од њих мањеје оних, који третпрају опгата научна питања, а много вигае оних, који нретресају наше иросветне и школске прплике. П, изгледа, да „Просвегни Гласник" нпкад нпје одговарао своме пмену и задатку више но што је тада под уредпиштвом Стевипим. VIII. Од Стевиних радова у ово време, сем безброја уредничких бележака и службених радова н.пр. пнсања упустава за надзорпике основних школа и т.д. налазимо још ове веће : у првој години (1880): „Учитељске школе у Аустрији", стр. 32, „0 извлачењу квадратног и кубног корена", стр. 76, 116, 156, 202 и 229, и „Предавања за учнтеље основних школа", 1 ) стр. 83 ; У другој години (1881): „Прости разломци", стр. 42, 83, 120, 165 и 206; „Десетни разломци", стр. 257, 291, 331, 380 и 411; „ГеФорме средњешколске наставе у Француекој", стр. 624 и 653; „Задатак уметности у васпптању", стр. 717; у трећој години (1882): „Више женске школе у НемачкоЈ", стр. 223, 383, 432, 515; „Дечја забавишта и дечје игре", стр. 868 и 919; „у четвртој години (1883): „Дечија забавишта и дечије игре", стр, 16 и 116 и „С учитељских предавања у Неготину", 1 ) Овде је Стева говорио о оним »практичним предавањима/ што су 1872 и 1873 године приређивана у Учитељекој Школи у Крагујевцу за оне нлађе учитеље, који нису свршиди Учитељску Школу и неће је учити. Он је доказивао и корист и потребу таквих предавања у оиште а за наше учитеље (који не беху сршили Учитељсву Школу) посебиде.

\