Просветни гласник

802

нгоенктгш ГЛАСПИК

стр. 192, 235, 294, 329, 377, 422, 470, 423, 507, 548, 550, 585, 587, 630, 716, 757, 838 и 799. На крају ове 1883 годште, 31. Декембра долази она Фамозна паредба ондашњег засгуппика министра просвете о обустави „Просветног Гласника" пошто „скоро од како је почео излазити, ннје прнвлачио на се потребну пажњу оних, који су се о његовом уређивању старали"! И Стева је морао ову наредбу, с оваком могивацијом, да штампа у листу!.. Али ово није дуго трајало. Већ 30. Јула идуће 1884 изишла је наредба другога заступника министра просвете, да се „Просветнп Гласник" поново покрене и уређивање његово онет је поверено Стеви. Али, сем бележака уредннчких у овој половини године не налазимо никакав већи Стевин рад, јер је он и уредио само свеске за Август и Септембар; а Октобра 9. те године постао је министар просвете и уређивање овога листа предао је новоме секретару Министарства Просвете г. Живојину П. Симићу. То је рад Стевин на „Просветном Гласнику". IX. Од осталих радова Стевиних најважнији му је : Рачуница за основне школе. Још 1869 године, по повратку из Немачке, Стева је пред збором учитеља београдских држао један низ предавања о рачунској настави. Збор је онда необично био оживео и на њега Је долазио и сам ондашњи министар просвете Д. Матић. За та предавања министарство је нарочито било набавило иотребне рачунаљке, које је Стева приказивао учитељима и показивао како се с њима ради. Нека се запише и запамти, да су ово биле прве рачунаљке у Србији'). Стевина предавања су слушана с необичном пажњом и интересовањем. Она су одмах штампана у Државној Штампарији у засебним књижицама о државном трошку и разашиљана од стране министарства свима школама. Та су предавања данас велика реткост. Према њима јо после С-тева израдио своје чувене „Рачунице", и то: једну за I и II разред, а другу за III и IV разред. Упоредно с овима за ученике Стева је израдио и две веће свеске за учнтеље. Ове су рачунице претштампаване неколико пута и све до данас нису имале тамаца. И слободно се може рећи, да су оне подигле рачунску наставу у нашим основним школама на толику висину, на каквој није била у њима ниједна друга настава. Ово су признавали и толики изасланици мшшстарски по основним школама у својим извештајима. Најобичнији израз у овим извештајима беше: „сем Рачуна ни у једном другом предмету успех није задовољавајући," или „само је из Рачуна настава коракнула Ј ) Тако звана »руска рачунаљка" оа сандучетом за разломке, набављеиа тада, и данас се надази у I р. основне шкоде код Саборие Цркве, као својина њена. С њом је и иотиисани радио док је био учитељ основне шкоде у овоме разреду а био је цуних 6 година, кодико је као државни нитомац био обавезан.

<"7: